ДР ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ, ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ ПОВОДОМ ДАНА ПОБЕДЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Деветог маја 1945. године су људи остварили победу над највећим злом у историји – нацизмом. Ништа не може да се мери са нацизмом. Победили су га Руси, Украјинци, Белоруси и други народи Совјетског Савеза. Код нас је то званично 15. мај, али показало се да ни то није крај. Пропорционално ми смо дали већи допринос победи над фашизмом него све западне земље заједно! Југославија је дала први покрет отпора у Европи, други покрет отпора у свету, први су били Кинези. Превагу су имали Срби, пропорционално, Срби су дали највећи број припадника покрета отпора у свету. Ми смо изабрали јунаштво… По броју цивилних жртава припало нам је треће место иза Јевреја и Руса. Године 1941. не постоји ниједан западни војник у Европи, а ми смо ослободили територију од мора до Дунава!!! Две трећине територије смо ослободили сами, Црвена армија је ослобађала источни део земље. Све то говорио је историчар др Предраг Марковић, један је од најистакнутијих савремених српских историчара и политичара, директор Института за савремену историју у Београду, на предавању с поводом „Срби и Дан победе, 9. мај“, одржаном у Народном музеју у понедељак, 5. маја. Сусрет са Марковићем био је прилика да му поставимо и неколико питања на актуелне теме.
Зашто је Дан победе, 9. мај, поделио савремени полтички свет? Зашто политички Запад негира улогу СССР-а у тој победи и гледа је кроз призму актуелне украјинске ситуације и интереса Русије?
-То је још раније почело. Кад гледате холивудске филмове они говоре о том „Дану Д“ као преломној тачки Другог светског рата, при чему су, у односу на борбе на Источном фронту, то биле чарке. Значи у „Дану Д“ је погинуло, на пример, 50.000 немачких војника, а толико их је у неким борбама на источном фронту гинуло за дан. Одавно већ постоји тенденција, рецимо, Трамп, кога Срби неумерено воле без икаквог разлога, је рекао како су Американци одлучујуће победе донели у Првом и Другом светском рату. То, наравно, поготову за Други светски рат, није тачно. Значи, та тенденција постоји и званично да се на једној страни омаловажи, на другој преувелича улога западних сила која је у војничком смислу потпуно периферна у Другом светском рату. Огромна већина немачких војника је пала на Источном фронту. Наших партизана је пало скоро исто колико свих америчких војника, од Јапана до Рајне.
Већ деценијама уназад спроводи се ревизија историје, нарочито тог 20. века. Коме је то у интересу?
-Није само интерес. Ревизија није увек лоша ствар. Имате две слике историје, да ли једна фалсификована? Историја је сама реч значи повест, приповест, значи, историја је збир разних прича где државе, образовни системи дају предност једној или другој причи. Неке се заборављају. Историја је, што би рекао један велики француски научник селективно памћење и селективно заборављање.
Јесте, али увек је на нечију штету, нарочито ако бројимо жртве.
-То је тешко рећи, али, просто, свако гледа своје. Лек против тога би била једна уравнотежена глобална перспектива. Да се узме у обзир цео свет и сви разни аргументи.
Ако обележавамо Дан победе над нацизмом и фашизмом, колико је реално и могуће да наука неке девастиране чињенице прихвати као научне? Да ли постоји једна универзална истина у том погледу?
-Не постоји универзална истина. Само су неке истине вероватније од других. Као што не постоји универзална историја о човековој личној историји, не постоји ни о историји човечанства. Порекло Срба, то је тек лудило. Људи који имају тезе о санскриту, а у Србији нико не зна санскрит, ту је много аматеризма, поготуву та прича је једна од најчуднијих. Ми имитирамо Албанце, они су први почели са тим причама о старом пореклу и сад ми негде најјаднији народ на Балкану имитирамо тим лажним причама о старом пореклу. И Македонци, они исто имају ту причу о лажном пореклу, нама то не треба. Нама је доста ових хиљаду и нешто година ове праве историје која је научно доказана.
Колико тај историјски ревизионизам иде у прилог интересима глобализма, дубоке државе, Билдерберга?
-То је мало наша слика, не постоји интерес глобализма. Ви мислите да су они у договору, Немци, Французи, Енглези и Американци? Видите како се свађају између себе. Држава је свака врло плитка. Нажалост, свет је хаотичан. Код нас су масони посвађани, поделили су се у десет ложа. Знате, врло је тешко контролисати људе, тако да 300 људи из Билдерберга не могу контролисати своје жене и децу, а камоли осам милијарди људи. Ево вам примера, Бил Гејтс је у разводу изгубио трилионе, значи, не може да контролише ни жену, а камоли свет.
Видите ли идеју космополитизма као нову идеологију неоколонијализма, зна се да интереси одувек владају светом?
-Не. Много је то компликовано. Имате много играча који нису стари центри моћи. Као што је Кина, као што је Индија, које имају сасвим друкчије политике. Будућу свет ће више бити у тим крајевима него овамо, тако да стари центри моћи неће више бити утицајни као што су некад били.
Верујете ли и даље као социјалиста у југословенство као решење балканског, односно, српског питања?
-Не, југословенство је пропало, али је то била величанствена идеја. То је био најбољи део. Ево вам један пример, ко је био за Југославију: Слободан Јовановић, Михајло Пупин, Иво Андрић, краљ Александар, Дража Михаиловић, Тито, Слободан Милошевић. Ко је био против Југославије: Хитлер, Анте Павелић, Фрањо Туђман, Војислав Шешељ… Који су вам људи дражи из те две колоне?
Немам дилему, немам дилему… А шта предлажете српској држави као решење за опстанак, ако имамо у виду чињеницу да се Европа и Немачка наоружавају и најављују неки велики рат 2030. године?
-Неее, неће бити рата. Променио се менталитет људи. Значи, Немачка не може да „навата“ људе за регрутацију, има велики проблем с тим. Нема ко да ратује, једино ако неки роботи буду водили велики рат. Али, просто, сад је живот много скупљи него што је некад био, сви народи су народи јединаца, није као некад. Знате, кад има човек десет синова, данас је губитак сина у рату уништење породице, што за наше прадедове није био. Ми данас више немамо могућност да зовемо људе у рат, немамо могућност за жртвовање. У Бања Луци постоји гробље јединаца. Надам се да у будућности више никада нећемо морати да жртвујемо људске животе, јер, просто, ми више немамо таквих живота. Данас,100 Срба има 35 до 40 унука, што и није лоше, Корејци их имају 11, Јапанци 20. За педесет година те цифре ће се преполовити и онда ће се многе ствари релативизовати. Где је граница у пустој земљи? Старе нације не ратују, иако не бих потцењивао капацитете старих људи за борбу…
Зорица Лешовић Станојевић
АНТРФИЛЕ
УСТАШКИ ГЕНОЦИД ПРЕЋУТАН У КОМУНИЗМУ
Усташки геноцид био је донекле табу тема у Југославији. Зашто је прећутан, могу ли се ратови деведесетих донекле сматрати и одбраном народа од понављања геноцида?
– Па, комунисти су имали намеру да стварају мит о заједничкој борби, и онда се на свим споменицима из тог времена не каже да су жртве Срби, а да су починиоци усташе, него су починиоци окупатори и њихове домаће слуге. Зато што су они сматрали да за будућу заједницу треба да се истичу само оне ствари које су заједничке, које су позитивне. За ратове деведесетих, може, наравно, тамо је народ сам устао, „балван револуција“ је избила без помоћи и, наравно да је Србија морала да помогне својој браћи преко Дрине. Само треба пажљиво пратити хронологију. Они су прво устали, па се укључила Србија.
