ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ МЕМОАРА КНЕГИЊЕ ЈЕЛИСАВЕТЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ
Сабрала је кнегиња Јелисавета Карађорђевић своја сећања на далеку и ближу прошлост. Деценијама је записивала белешке о свим догађајима значајним за њу и за породицу. Те дневничке записе преточила је у књигу „Тамо далеко“, називу који се наметнуо, како је рекла, посве природно. Публика у Чачку имала је прилику прошлог петка, 27. фебруара, да о књизи, али и о неким другим детаљима из личног и историјског угла, чује на представљању у Културном центру. Поред ауторке, о књизи је говорио Манојло Мањо Вукотић, издавач и Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма, у оквиру кога је организована промоција.
Први тираж ове мемоарске прозе, штампан је 2024, у издању „Вукотић медиа“, а прошле године штампано је друго издање. Са мноштвом детаља, комбинујући лична сећања са историјским догађајима, ауторка говори о томе шта се све догађало у животу Карађорђевића након што је кнез Павле, Јелисаветин отац, заједно са целом породицом био приморан да оде из Србије. Посебно емотивно она пише о томе како је породица доживела када је кнез Павле оптужен да је издајник сопственог народа и када су, после 1945. године, сви чланови породице лишени држављанства, пасоша, имовине. Књига обухвата период од скоро деведесет година, све до повратка принцезе Јелисавете у Србију, у коју је први пут ушла 1987. године, готово илегално. Возом из Будимпеште дошла је, после 46 година, на кратко у Београд, а онда временом остала да ту живи.
Одрастање у егзилу, односи у ужој и широј породици, родбинске везе са владарским династијама Русије, Грчке, Енглеске, Италије, Данске, трагична погибија млађег брата Николе, бег и селидба у Америку, холивудски живот, њени бракови, славни пријатељи, рехабилитација њених родитеља, хуманитарни рад за домовину коју су задесилi рат, санкције, безнађе, одлука да се кандидује на председничким изборима – неке су од епизода богатог живота принцезе, изложеног оку јавности на више од 400 страница.
Како је више пута нагласила принцеза Јелисавета, она никада није сматрала да је посебно важно написати аутобиографију. Али, да би дошла до истине, рекла је она, морала је да копа по прошлости и ономе што је задесило њу, њену породицу и српски народ. То је био њен начин да избори „своју велику битку и битку свог оца, и Карађорђевиће ослободи страшне етикете издајника“.
Кнегиња Јелисавета имала је непуних пет година када су морали да напусте Србију. Живот далеко од домовине, сталне селидбе, прилагођавање, школовање у разним школама у различитим земљама, у Кенији, Јужној Африци, Великој Британији, Швајцарској, Француској, због чега је морала да научи многе језике (чак и свахили, аутохтони језик у источној Африци), трагедије, успони и падови, стална потрага за сопственим идентитетом… – све то је у њој оставило дубок емотивни траг. Али, без обзира на све, успела је да остане позитивна, што је, верује, пренела у своју књигу.
– Аутобиографија кнегиње Јелисавете Карађорђевић није само књига сећања. То је мост између прошлости и садашњости, између личног и општег, а у њеном дому у Београду, њена сећања обогаћују сазнања о времену у којем је живела као дете са породицом у Београду, да би се коначно вратила у своју земљу. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић је принцеза која живи међу нама, у Београду… Увек је спремна за разговор, нова познананства и догађаје – рекла је, поред осталог, Верица Ковачевић приликом представљања књиге.
На њено питање каква је принцеза Јелисавета у обичном животу, она је одговорила „Сасвим нормална жена!“. Могућа потврда ових речи је и велики број оних који су желели да им принцеза Јелисавета напише посвету на књизи. Стрпљиво се поздрављала са свима, препознавала неке које је раније, пре двадесетак година, упознала у Чачку. Присетила се и тог доласка, када јој је тадашњи градоначелник Велимир Илић поклонио велики опанак, који и данас чува. Било је то, присетила се, у време неке манифестације посвећене шљиви. Обећала је да ће поново доћи за ту манифестацију. Ако је позову.
Није могла, а можда није ни желела, да сакрије емоције док је слушала „Тамо далеко“, једну од неколико песама у извођењу групе „Ема“.
Весна Тртовић
ПОНОВО КОД КУЋЕ!
У краткој изјави пред промоцију књиге принцеза Јелисавета нам је рекла да Србија за њу одавно више није далеко.
– Ништа више није далеко. Ми смо сви заједно једна велика фамилија. Ја сам поново код куће!
Осмех јој је, признала је, био велики пријатељ у животу. Тако је успела да отвори многа врата. Витална, ведра, бистрог ока и сада, рекла је да „више воли да упире поглед у будућност, трудећи се да живи у садашњости“.
– И даље размишљам о томе шта могу и колико могу да учиним за опште добро, а и шта могу на личном плану. Важно је говорити истину, бранити је и борити се за њу. То је један од мотива који су ме водили и у подухвату писања аутобиографије – рекла је кнегиња Јелисавета Карађорђевић.
ЈЕДИНА РОЂЕНА У БЕОГРАДУ
„Увек сам била свесна да ми тамо далеко нешто фали. Не знам, можда је то зато што сам једина у фамилији рођена овде, у Београду, у Белом двору. То су јаке везе мене и Србије. Моја браћа су рођена у Енглеској, отац у Русији, мајка у Грчкој. Тако да сам само ја Српкиња“ – шаљиво је рекла кнегиња Јелисавета Карађорђевић.
