ЗБОГ СУШЕ, КУКУРУЗ ПРЕТЕЖНО У ЛОШЕМ СТАЊУ
И ове године суша узима велики данак пољопривреди. Тропске температуре у протеклом периоду су неповољно утицале готово на све пољопривредне културе које нису имале обезбеђено наводњавање, па и на кукуруз који се на подручју Моравичког управног округа углавном гаји у условима сувог ратарења, што ће резултирати значајним смањењем приноса. Киша која је падала претходних дана можда ће делимично поправити стање гајених култура, укључујући и кукуруз, бар на делу парцела.
Према подацима Пољопривредне саветодавне и стручне службе „Чачак“, на подручју Моравичког округа је ове године кукурузом засејано око 12.500 хектара. Само десетак одсто парцела под кукурузом има обезбеђено наводњавање, тако да је стање усева на њима добро. На њивама где се ова култура гаји у сувом ратарењу, како наводи саветодавац Милан Дамљановић из ПССС „Чачак“, резултати су поражавајући, па се већ сада поуздано може рећи да је суша бесповратно уништила 20 до 30 одсто кукуруза.
– Неких педесетак одсто парцела, које имају бољу експозицију или богатија земљишта, на којима је кукуруз нешто касније засејан, још увек могу да се извуку и дају неке иоле боље, економски оправдане приносе. У сваком случају, суша је већ узела свој данак, а ове последње кише могу да поправе стање само на неким парцелама. Део кукуруза је због недостатка влаге и екстремно високих температура бесповратно уништен (две до три хиљаде хектара), а оно што је од суше претекло имаће значајно умањене приносе. На многим њивама дошло је до свилања кукуруза пре него што је то требало, тако да због сувог ваздуха није ни дошло до опрашивања, тако да ће разлике у приносима евидентно бити велике. Генерално узев, очекивани принос кукуруза на нашем терену ће бити нижи од вишегодишњег просека – истиче наш саговорник.
Дамљановић препоручује да се на парцелама где је кукуруз потпуно уништен због суше без одлагања обави тарупирање.
– Ако је усев кукуруза бесповратно уништен, пољопривредници немају разлога било шта да чекају. Могу одмах такве парцеле плитко да заору и додају око 100 килограма азотног ђубрива по хектару, како би се земљиште поправило. Добро би било да се земљиште на таквим парцелама „одмори“ до пролећа, како би се поправио његов квалитет – каже Дамљановић.
В. С.
