ИСТРАЖИВАЊЕ ЧАЧАНСКОГ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО УКАЗАЛО НА НАЈВЕЋЕ ГРЕШКЕ У ПРОИЗВОДЊИ МАЛИНЕ
ДОБАР ИЗБОР ЗЕМЉИШТА ПРЕСУДАН ЗА УСПЕШНУ ПРОИЗВОДЊУ!
Засади воћа се подижу да би трајали и плодоносили већи број година, а неке воћне врсте и више деценија. Отуда у подизање засада не би требало улазити олако, посебно ако се узме у обзир да такви подухвати врло често подразумевају изузетно висока улагања која би требало да се врате произвођачу, а након тога и почну да доносе озбиљнију зараду. Ипак, сведоци смо дубоко уврежене праксе у нашој земљи да се веома често засади воћа подижу без икаквог плана и припреме и да се највеће грешке претежно праве код заснивања малињака. Управо због тога, али и потребе да се посустало српско малинарство поново подигне на некадашње гране, како наводе стручњаци за ову област производње, посебну пажњу у наредном периоду наши произвођачи би требало да посвете одабиру и припреми земљишта за подизање нових засада малине.
Република Србија је вишегодишњи лидер у производњи малине у свету. Кључне позиције на светском тржишту су освајане захваљујући одговарајућем сортименту, унапређењу технике гајења, постизању високих приноса и препознатљивом квалитету, што је у неком ранијем периоду нашим произвођачима доносило бољу зараду у поређењу са конкурентским земљама. Ипак, након периода снажног замаха српског малинарства, због великих поремећаја на светском тржишту и све нижих откупних цена овог извозног воћа, али дефинитивно и лошијих прпоизводних резултата, наступио је период стагнације, у коме се површине под овим воћем значајно редукаване, првенствено због неисплативости производње, драстичног пада приноса, лоше кондиције засада и све присутније појаве сушења малињака.
Један од кључних чинилаца за остваривање високих приноса и квалитетног рода представља добар одабир и припрема земљишта за заснивање засада, као и каснија правилна примена органских и минералних хранива у њему. Грешке начињене у било којем од ових корака имају за последицу слабије кондиционо стање биљака, пад приноса и квалитета плода.
– Добар избор земљишта и положаја за подизање засада малине је кључни предуслов за успешну и рентабилну производњу ове врсте воћа. Само плодно земљиште са регулисаном pH вредношћу и оптималном снабдевеношћу хранљивим материјама обезбеђује адекватне приносе биљака са пожељним параметрима квалитета. Бројни аутори и стручњаци наводе да малини највише одговарају дубока (више од метра), растресита, добро пропустљива, средње тешка (50% глине), плодна (са око четири до пет процената хумуса), умерено влажна и слабо кисела земљишта (pH од 5,5 до 6,5), са повољним водним, ваздушним и топлотним режимом. Од постојећих типова земљишта у малиногорјима Србије ове услове углавном имају смеђа слабо кисела земљишта на палеозојским шкриљцима, гајњаче, антропогенезиране смонице, дубоки алувијални и делувијални наноси, у којима преовлађују ситније фракције које имају и мањи садржај глине и старије шумске крчевине. Врло често се говори да се малина може гајити и на земљиштима слабијег квалитета, али се на њима не постижу приноси и квалитет плода којима се могу покрити трошкови производње – истиче др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку и посебно наглашава да подизање воћних засада би требало да почне са избором одговарајуће парцеле у складу са избором воћне врсте и сорте која ће се садити , анализом земљишта, мелиоративним мерама поправке земљишта, правилном припремом земљишта за садњу ,избором квалитетног и здравог садног материјала и правилном садњом.
Упркос чињеници да се агротехничким мерама и ђубрењем донекле може побољшати хемијски и механички састав земљишта, лош одабир парцеле и неадекватно земљиште представљају велики проблем и узрок су слабијег вегетативног раста, мање родности и лошијег квалитета плода малине. Такође, неконтролисана, шаблонска и врло често прекомерна употреба минералних хранива је велики проблем у производњи овог воћа, посебно имајући у виду чињеницу да су земљишта на којима се оно гаји изразито киселе хемијске реакције и варијабилног садржаја органске материје. Поменута чињеница један је од разлога релативно ниских приноса (5,02 тоне по хектару) на појединим локалитетима, а експлоатациони век малињака је краћи уколико се не спроведу неопходне агромелиоративне мере (калцизација и хумификација). Код екстремне хемијске рекције земљишног раствора, како код киселих, тако и код алкалних земљишта, у случајевима неприступачних форми одређених макроелемената, неадекватног односа појединих хранива, али и у случају неадекватне влажности земљишта, коренов систем малине није у стању да усваја довољне количине хранива неопходних за нормалан пораст и развиће, чак и на земљиштима веома богатим у погледу садржаја основних биогених елемената. Најважнији макроелементи у исхрани малине су азот и калијум, а поједина истраживања указују да ова воћна врста добро реагује на ђубрење азотом и да мање количине фосфора и калијума у потпуности задовољавају потребе биљака у погледу вегетативног развоја, висине приноса и квалитета плода.
– Узимајући у обзир стање у домаћем малинарству, у периоду од 2022. до 2024. године, у чачанском Институту за воћарство су извршене хемијске анализе 500 узорака земљишта из главних малинарских подручја наше земље. Спроведена испитивања земљишта у родним засадима малине у Републици Србију су указала на велики број проблема и грешака у техници гајења ове воћне врсте. Имајући у виду добијене резултате анализираних узорака земљишта, у којима доминирају екстремно кисела и кисела земљишта, прекомерне и у највећем броју случајева неприступачне форме фосфора и калијума, као и њихов неадекватан однос, не треба да нас чуди вишегодишња стагнација у погледу просечних приноса по јединици површине у малињацима наше земље. Поред тога, оваква земљишта утичу и на слабије кондиционо стање засада, интензивнију појаву болести и скраћивање њиховог животног века, а самим тим и економска оправданост њиховог одржавања је на знатно нижем нивоу – наводи др Лепосавић.
Генерално узев, свако подизање воћног засада би требало да почне са правилним избором парцеле у складу са воћном врстом и сортом која ће се гајити, анализом земљишта, мелиоративним мерама поправке земљишта, правилном припремом земљишта за садњу, као и избором квалитетног и здравог садног материјала. Пре подизања нових воћних засада, воћари би требало да се консултују са пољопривредним стручњацима, како би на самом старту избегли могуће грешке и својој производњи пружили шансу да буде одржива и профитабилна.
В. С.
