ХУМАНИТАРНА ИЗЛОЖБА КОЛАЖА НАДИЦЕ СТОЈАНОВИЋ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Љубав, светлост, песма, искреност, захвалност, разумевање, смисао, пријатељи… Надица Стојановић, библиотекарка у лесковачкој библиотеци, за називе својих колажа одабрала је ове и још неке речи, пред којима се мора дубоко удахнути, не би ли се докучило пуно значења. Своје колаже прави на папирима које ручно израђују млади са сметњама у развоју из лесковачког Удружења „Наш свет“. Захваљујући њој, донедавно „заборављени“, ови млади људи су постали „видљиви“, не само у свом граду. Хуманитарна изложба њених слика „Ишчекивање“ отворена је у уторак, 9. септембра, у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“.

За Надицу, уметницу и хуманисту, не постоји случај. Па и то што је исте вечери простор Галерије делила са малишанима који су летос учили и стварали у Библиотеци, за њу има посебно значење. У „Наш свет“ ушла је пре неколико година, када је први пут купила папир који ручно, од рециклираних паклица за цигарете, праве млади у овом Удружењу. Онда је сваког дана одлазила код њих, волонтирала, држала ликовне и друге креативне радионице. Тако је почело једно искрено пријатељство, које, уз велико задовољство у раду са овим младим људима, сада испуњава њен професионални и лични живот, прича Надица Стојановић у разговору за „Чачански глас“.

– То су млади који су, после завршене средње школе, били непримећени, изоловани. Удружили су се у жељи да направе неки производ чијом би продајом могли да финансирају свој рад. Тако је почела и наша прича, препознали смо се… Идеја изложбе је да се кроз различите поруке приближи лепота различитости. Сваки назив колажа осликава ове младе људе. Ишчекивање није само чекање, већ значи и жељу сваког да буде прихваћен у друштву – каже Надица и наглашава да много више она учи од њих, него они од ње. „Стрпљење“ је међу првим лекцијама, па је тако назвала и једну од својих слика на изложби.

Сваки папир на коме слика и црта је посебан, са видљивим несавршенством. Као и сваки човек, сваки живот, објашњава она. Изабрала је технику колажа, опет због различитости материјала које може да користи. Исечци из новина, нотни записи, фотографије из тридесетих година 20. века…

Изложба је прво приказана у мају у Библиотеци Града Београда и, како сама ауторка признаје, мислила је да ће бити једина. Уследио је позив из Чачка, а онда и Новог Сада, где ће излагати следећег месеца. Надица је за свој хуманитарни рад, не само за Удружење „Наш свет“, добила више награда. За своје залагање и доброчинство недавно јој је уручено признање „Они су хероји 2025“ које додељује Делегација Европске уније у Србији. Награде и изложбе јој много значе, јер отварају пут и за Удружење „Наш свет“ из Лесковца. Део прихода од продаје слика и са изложбе у Чачку, која ће трајати до краја септембра, намењен је њима.

Бираним речима изложбу „Ишчекивање“ отворила је песникиња и библиотекарка Оливера Недељковић:
– Надица Стојановић, имењакиња оног утешног и охрабрујућег осећања које је остало на дну Пандорине кутије, кад су напоље сунула сва могућа и незамислива зла, на својим остварењима, од слова исечених из различитих графичких извора, слаже у јединствени речник који бисмо, без одлагања, морали сви да усвојимо: смисао, додир, саосећање, нежност, толеранција, понос, осмех, захвалност, стрпљење, љубав… Потребно је живети у складу са значењем ових речи… – рекла је Оливера Недељковић.

За Надицу „најдрагоценије што можемо дати другоме је наше време”. Њени радови су позив људима да се „пробуде“ и нађу времена да погледају у друге, да дају шансу младима са сметњама у развоју да се остваре кроз посао и постану равноправни у друштву.
Весна Тртовић
О АУТОРКИ
Надица Стојановић, библиотекара Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу, дипломирала је на Учитељском факултету у Врању Универзитета у Нишу, где је завршила и мастер студије. Добитник је награде „Златен стрип” за иновацију у стрипу 2007. године у Велесу. Заједно, са др Елизабетом Георгиев, добитник је Награде „Оливера Ранђић” за 2024. годину за најкреативнији допринос (не)формалном образовању, коју додељују Фонд Б92, Филмски фестивал Слободна зона и Слободна зона јуниор. Излагала је на неколико групних изложби слика и стрипа у земљи и иностранству.