ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО НА ТЕМУ „ОДРЖИВО УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ”
У Организацији грађана „Трибина” у Градској библиотеци у Чачку недавно је одржан округли сто на тему Одрживо управљање отпадом са циљем доношења документа који ће бити упућен надлежнима и садржати предлоге стручњака како би се решило питање комуналног отпада. Стручњаци су дефинисали мере и активности како би се редуковала количина отпада која је сада достигла забрињавајући ниво.
– У овом моменту Србија има проблем са 30 милиона тона историјског отпада, то је количина која се наталожила у претходних 15 година на дивљим, санитарним, регионалним депонијама. То је проблем са којим се ми сада суочавамо. Сваке године депонујемо још два милиона тона отпада. Сврха нашег скупа је да као организатори са аспекта свих токова отпада, а то су: техничко – технолошки, социјално – економски, правно – регулаторни, дефинишемо мере и активности које је потребно предузети како би се количина отпада редуковала на 400.000 тона, односно, да је умањимо за 20 одсто мање. Тиме бисмо наредним генерацијама створили услове да увођењем нових, савременијих технологија дамо простор да они у неком наредном периоду умање ту количину још пет пута, што би депоније учинило самоодрживим – рекао је Велимир Митровић из Удружења грађана ,,Трибина“ Чачак.
Како је Митровић истакао, постоје три групе мера чије би активно примењивање значајно утицало на побољшање ситуације.
– Морамо да подигнемо технологију управљања отпадом, јер на овакав начин ћемо наставити повећање отпада на депонијама. Када је реч о социо – економским мерама, оне се односе на финансијске мере, јер ћемо тако видети колико ће то да кошта, самим тим да ли је то приуштиво за грађање наше заједнице и које је њихово учешће у томе. Трећа група мера и најважнија је политика, јер смо ми са овог скупа послали јавну поруку доносиоцима одлука, шта они у смислу политичких одлука и измена закона треба да обезбеде да би ове групе мера могле да ступе на снагу – закључио је Митровић.
Јасминка Микалачки, биолог, сматра да су закони 99 одсто усклађени са директивама Европске уније, али наглашава да се они не примењују на одговарајући начин, истичући да функционисање прописа и контролу загађивача у свакој земљи на планети врши држава или локална самоуправа у зависности од нивоа надлежности.
– Мере треба да буду у домену утицаја нас као експерата који имају контакте са оператерима у управљању отпадом и са онима који генеришу отпад, али и са различитим управама, државном управом или локалним самоуправама које управљају отпадом. Не говоримо само о комуналној хигијени, говоримо о индустријском отпаду, рударском отпаду који није уређен овим законом о управљању индустријског отпада, већ посебним прописима о рударству, али је и даље отпад -рекла је биолог Јасминка Микалачки.
Ово је само једна од тема којом се бави Удружење грађана „Трибина”. Иначе, Удружење обрађује теме које су у фокусу грађана, а које им угрожавају окружење.
– Подстакнути трибином организованом у фебруару ове године „Србија између депонија и будућности“ и професором Питером Хеком, који је тада био гост и одржао трибину, желели смо да употпунимо искуства која је он нама пренео тиме што бисмо формирали један предлог, односно, документ као закључак округлог стола. Овај скуп је највише посећен искуствима људи који су говорили овде. Суштина је предлог којим правцем ићи даље у решавању проблема комуналног отпада – казао је Александар Бараћ из Удружења грађана „Трибина” Чачак.
Виолета Јовичић
