Foto-galerija Grad

Чачак ускоро отвара врата Музеја кошарке: игра, сећање и идентитет града под истим кровом

Пише: др Милош Тимотијевић

Чачак ускоро улази у културну историју Србије као дом првог и јединог Музеја кошарке у земљи и региону. Ова установа ће чувати, тумачити и представљати једну од најславнијих спортских традиција на Балкану. Захваљујући подршци Града Чачка и Министарства културе Републике Србије, идеја стара више од деценије, коначно је преточена у реалност. У обновљеној згради легендарне Соколане, најстаријем спортском објекту ове врсте у Србији, приводе се крају завршне припреме за отварање установе која ће историју, емоције и дух игре претворити у трајно културно наслеђе.

Поглед на простор намењен чачанској кошарци са централног степеништа

Чачак, град у коме кошарка није само спорт, већ део колективног идентитета, ускоро добија свој дуго очекивани Музеј кошарке. Основни изложбени концепт и садржај сталне поставке осмислио је кустоски тим Народног музеја у Чачку, који је поставио темеље музеолошке приче, дефинисао наратив и обликовао историјски садржај изложбе.

Упркос бројним изазовима и дугом процесу реализације, ова установа постаће не само нови културни репер града, већ и простор у коме ће се дух игре непрестано трансформисати кроз музеолошки наратив – баш као и сама кошарка. Отварање музеја се очекује у јесен 2025. године, чим се стекну сви предуслови за потпуну техничку функционалност изложбеног простора.

Почетак једне идеје: прве иницијативе да Чачак добије Музеј кошарке

Идеја да Чачак добије свој Музеј кошарке, први пут је озбиљно покренута 2011. године, када су Радмило Мишовић, Милан Пеца Петронијевић и Зоран Биорац предложили да се оснује установа која ће чувати сећање на славну традицију чачанске кошарке. Основано је удружење „Мајстори баскета”, а као могуће локације за Музеј разматране су Ивковићева и Хаџићева кућа, као и изградња новог објекта поред стадиона ФК „Борац”.

Централно степениште и „Зид славних“ на галерији Соколане

Иако планови нису реализовани у 2015. години као што је најављивано, идеја није угашена. Нови замах пројекат добија 2021. године, када Чачак постаје Престоница културе Србије, а Музеј кошарке постаје један од стратешких приоритета овог пројекта који је уобличио тим под управом Бранка Ћаловића, директора Уметничке галерије „Надежда Петровић”.

Одлуком Градске управе Музеј кошарке је смештен у зграду некадашње Соколане, подигнуту између 1912. И 1914. године (најстарији објекат такве врсте у Србији), која је увек била симбол спорта и телесног васпитања у Чачку.

Изложбени концепт и дискурс Музеја кошарке развили су историчари кустоси Народног музеја у Чачку — др Милош Тимотијевић и Милан Лишанчић уз подршку Стефана Новичића, у сложеном и институционално координисаном процесу под руководством директора установе Делфине Рајић, који је трајао од октобра 2021. до августа 2025. године.

Музеј кошарке је замишљен као савремени, мултифункционални музејско-едукативни центар који ће повезати музеологију, историју спорта и савремене начине комуникације са публиком.

Мисија Музеја јасно је дефинисана – то је простор у којем се баштине, тумаче и презентују вредности кошарке као друштвено-културног феномена, са посебним освртом на локалне особености Чачка и његов значај у националном и регионалном контексту. Циљ није само хронолошко приказивање успона и успеха, већ и образовање, инспирациј и подстицање на спортски дух, заједништво и здрав начин живота. У том смислу, Музеј кошарке није замишљен само као простор за изложбу експоната – већ и као културни и друштвени центар који се непрестано развија, што ће бити задатак будућих колега који ће радити у овој установи.

Лого Музеја кошарке у Чачку

Са свешћу да музеји нису статичне институције, Музеј кошарке у Чачку је замишљен као жив систем — музеј у настајању — отворен за континуирано унапређивање и нове наративе. Поставка ће у будућности бити допуњена предметима које грађани и бивши спортисти желе да поклоне или позајме. Треба истаћи да је Музеј кошарке од почетка тако конципиран да буде отворен за нове предлоге, иницијативе и даривања.

Као први музеј у целини посвећен националној кошаркашкој традицији, Музеј кошарке у Чачку биће јединствен у Србији и региону. Зато његов значај превазилази локални ниво и представљаће културно обележје целе Србије.

Од Соколане до Музеја кошарке

Град Чачак је за дом будућег Музеја кошарке изабрао зграду некадашње Соколане, место дубоко укорењену у спортску историју града. Архитектонско преобликовање зграде Соколане поверено је студију „Примавера” из Чачка, који је у сарадњи са Регионалним заводом за заштиту споменика културе у Краљеву и Градом Чачком, дефинисао приземље, изглед галерије, положај степеништа и посебних просторија намењених Радмилу Мишовићу, Драгану Кићановићу и Жељку Обрадовићу. Централно степениште осмишљено је као „трибина” за публику и место за мултимедијалне презентације. На поду је задржан паркет, а на галерији кошеви, како би цео простор имао обрисе кошаркашког терена.

Радово на постављању предмета у витрине Музеја кошарке

Логотип Музеја кошарке израдио је Славимир Стојановић Футро, професор Факултета примењених уметности у Београду. Град Чачак је потом ангажовао проф. др Миу Давид са Техничког факултета у Новом Саду за дизајн и архитектуру сталне поставке. Њен тим је у сарадњи са кустосима Народног музеја у Чачку предложио модерно и иновативно решење, које је подразумевало измештање степеништа са центра терена. Овај предлог није прихваћен и на основу одлуке Града Чачка и Министарства културе Републике Србије, примењено је другачије решење, прилагођено специфичностима простора и околностима реализације пројекта.

Студију „Примавера” поверен је задатак довршавања архитектонских и дизајнерских сегмената музеја. Обликовали су улазни хол, зидне рељефне скулптуре од облица са силуетама кошаркаша на спрату Соколане и визуелни идентитет просторија посвећених Мишовићу, Кићановићу и Обрадовићу.

Дизајн највећег дела сталне поставке осмислило је предузеће „Моделарт архитекти“ из Новог Сада, према упутствима кустоса др Милоша Тимотијевића – хронолошки и тематски преглед развоја кошарке у Југославији, Србији и Чачку, „Хол славних“ и детаљан временски преглед – тајмлајн кошаркашког развоја од 1891. до 2024. године. Потом је технички тим „Моделарт архитеката“ са Тимотијевићем и Новичићем и реализово комплетно постављање изложбеног материјала у Соколани, водећи рачуна да сваки детаљ подржи причу коју изложба жели да саопшти публици, али и да се остави простор за допуну сталне поставке са новим предметима. Овом приликом се захваљујемо Дејану Митеву и његовом предузећу „Моделарт архитекти” из Новог Сада које је ван уговорене обавезе, дакле без новчане накнаде, дизајнирало највећи део сталне поставке.

Шта ће посетиоци видети?

Наслов изложбе „Музеј кошарке – од првог помена до савременог доба” прати главну поруку: Чачак – град кошарке. Оваква порука није пука флоскула, већ оквир у коме је изграђен читав музеолошки и визуелни идентитет установе.

Просторија намењена Радмилу Мишовићу

Комплексност концепта огледа се и у самом распореду поставке, која обухвата приземље и спрат зграде, подељене у више целина. Приземље је посвећено развоју југословенске, српске и чачанске кошарке са низом тематских целина. Централна пажња на спрату посвећена је великанима чачанске кошарке – Радмилу Мишовићу, Драгану Кићановићу и Жељку Обрадовићу – као и „Холу славних” у коме се налази панорама свих значајних кошаркаша који су из Чачка или су играли за чачанске клубове.

Посебна вредност концепта Музеја кошарке је и у његовој флексибилности. Музејска поставка је отворена за допуне, измене и унапређења, у складу са развојем спорта, интересовањем публике и појавом нових музејских предмета. Као и сама кошарка, Музеј је замишљен као жив систем који се прилагођава времену, публици и будућим наративима.

Иако је стална поставка завршена, спрат музеја у почетној фази неће бити доступан посетиоцима. Разлог није технички, већ се чека званична дозвола за приказивање каријера Жељка Обрадовића, Радмила Мишовића и Драгана Кићановића. Верујемо да ће се у најскоријој будућности то и догодити, и да ће се Музеј кошарке обогатити новим предметима важним за спортски идентитет нашег града, Србије, некадашње Југославије, али и Европе.

Витрина посвећена КК „Борац“

Музеј кошарке већ сада поседује низ важних предмета, од соколске опреме, преко кошаркашке опреме, до медаља. Овом приликом захваљујемо се нашим дародавцима: Слободану Бобу Стефановићу, Мирјани Копривици Марковић, Зорану Цоку Антоновићу, Сави Ковачевићу, Радосаву Шљивићу, Добрилу Јојићу, Горану Денићу Гоцу.

Шта недостаје – а шта се очекује

Највећи број потенцијалних дародаваца чека да се Музеј кошарке званично отвори како би поклонили или само уступили своје предмете за излагање. У складу са том чињеницом осмишљен је и велики слободан простор за будуће излагање предмета, јер је Музеј кошарке суштински музеј у настајању.

Иста оцена важи и за постављање бројних мултимедијалних уређаја који ће у будућности обогатити сталну поставку и доживљај посетилаца. Недостатак финансија одложио је спровођење овог плана.

Важна особеност садашње сталне поставке су и верне реплике медаља које су освојиле мушке и женске кошаркашке репрезентације Југославије и Србије од 1959. до 2023. године. У питању је јединствена колекција која се може видети само у Музеју кошарке у Чачку. Копије медаља урадио је атеље академског вајара Небојше Савовића Неса.

Просторије посвећене легендама чачанске кошарке дизајнерски су потпуно опремљене, али ће у блиској будућности добити свој пуни изглед и значај тек са излагањем предмета који су им припадали.

Витрина посвећена успесима мушке кошаркашке репрезентације Југославије током седамдесетим година 20. века

Осим што ће чувати богату историју игре, Музеј ће бити место где ће неки будући кустоси и сарадници, у чији ентузијазам и посвећеност не сумњамо, стално истраживати и представљати нове приче о чачанским кошаркашким великанима.

Поглед у будућност

Отварање Музеја кошарке у Чачку представља резултат вишегодишњег рада кустоса Народног музеја у Чачку. Међутим, предстојеће званично отварање сталне поставке је тек први корак, јер предстоје важни задаци запошљавање стручњака који ће успешно водити Музеј кошарке, као и обезбеђивање стабилног финансирања за ову установу, која би на основу свог профила у догледно време требала до добије пуну управљачку самосталност, а не да буде само издвојено одељење Народног музеја у Чачку.

Постоји реална потреба да се Музеј кошарке што пре формално профилише као самостална институција, са сопственим буџетом, програмом и правном структуром, што би омогућило боље управљање, видљивост на културној мапи Србије и јачање сарадње са спортским, образовним и културним актерима у земљи, региону, Европи, али и са САД.

***

Отварањем Музеја кошарке, Чачак добија институцију од националног значаја, јединствену по тематици и концепту, која ће достојно чувати и промовисати његову најпознатију спортску традицију. Стална поставка је резултат упорности и стручног рада кустоса Народног музеја у Чачку и подршке институција које су препознале значај пројекта. Будући кустоси и сарадници имаће пријатан задатак да развијају сталну поставку, обогаћујући је новим предметима и причама, како би Музеј остао важна тачка на културној мапи не само Чачка и Србије, већ и целог региона. На крају још једном треба истаћи да Музеј кошарке није само прича о спортским трофејима, већ о страсти, идентитету и заједништву једног града – и позив свим генерацијама да у будућности ту причу граде заједно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.