“КУЛТУРА СЕЋАЊА: КО НЕ ПАМТИ, ИЗНОВА ПРЕЖИВЉАВА“
-Изложбом „Култура сећања: ко не памти изнова преживљава“ Народног музеја из Краљева, обрађено је са историјског, уметничког и са аспекта културе сећањe на најстравичније дешавање у историји Краљева, стрељање цивила од 15. до 20. октобра 1941. године, као и каснији начини обележавања, сећања и меморијализације тог догађаја. Међу 2.200, до сада пописаних, страдалих само у лагеру, тј. код Локомотивске хале Фабрике вагона, односно, некадашње Железничке радионице, а било је доста страдалих и на улицама Краљева и у рацијама казнених експедиција вермахта у селима Жичког среза током читавог октобра, налази се и 62 стрељаних пореклом из Чачка и околине, којима је посвећен део ове изложбе. Међу стрељанима су били мушкарци, жене и деца из свих крајева распаднуте Краљевине Југославије – рекла је Мирјана Савић, историчар Народног музеја у Краљеву, коаутор изложбе, приликом отварања поставке 25. септембра у Галерији Народног музеја у Чачку.

Ауторке изложбе су Сузана Новчић и Силвија Крејаковић, музејске саветнице Народног музеја у Краљеву, а ауторском тиму се, по одласку Крејаковић, придружила и Мирјана Савић.
ПРЕМА БРОЈУ ЖИТЕЉА НАЈВЕЋИ ЗЛОЧИН – СТРЕЉАНО 17 ОДСТО СТАНОВНИШТВА
Међу стрељанима је било више од 100 лица млађих од 18 година, ученика, најмлађи страдали из Чачка је имао 14 година, оно што је својствено овом злочину је чињеница да је стрељано 29 жена, обухваћена су оба пола, сви узрасти, различитих квалификација, образовања, а у казненим експедицијама вермахта које су текле упоредо, најмлађа жртва је била стара свега три сата, беба, тек рођена, рекла је Мирјана Савић.

-Треба истаћи да је на тој мапи злочина, како је Силвија Крејаковић установила, ово један од највећих злочина спрам броја становника у Краљеву у том периоду, којих је било, према литератури, од 13.000 до 15.000, уочи 1941. Овај број стрељаних означава смрт готово 17 одсто становништва, што је немерљиво у односу на стратишта у многим другим градовима. Егзекутори су биле јединице вермахта, 717 посебна дивизија, у тој хијерархији злочинаца одговорни су Ото Деш, Алфонс Мацијевич, били су војници трећепозивци, углавном са подручја Аустрије, њих 66 посто, то су људи који су били свесни шта раде, следили су наредбу Франца Бемеа, главнокомандујућег генерала, који је рекао да се они свете за оно што су њихови преци доживели у Првом светском рату на тлу наше земље.

(Опширније у штампаном издању)
З.Л.С.