АКЦИЈА ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ АЛЦХАЈМЕРОВЕ БОЛЕСТИ
Једна од најчешћих заблуда је да старост сама по себи значи деменцију. А заборавност је само једна од њених одлика. Нема прецизних података о броју особа са деменцијом у Србији. Према проценама, око 140.000 особа у нашој земљи је оболело од неког облика демеције, а чак код 75 одсто болест није дијагностикована. Највећи терет подноси породица која често, у потрази за решењима, „лута“ од врата до врата здравствених и социјалних служби. Многи се одлуче на „ћутање“, сами се носе са проблемима. Деменција изазвана Алцхајмеровом болешћу је њен најчешћи вид. Поводом 21. септембра, Светског дана борбе против Алцхајмерове болести, данас је у центру града одржана акција у организацији Чачанског удружења дементних особа – Ч.У.Д.О. Грађани су имали прилику да сазнају који су први симптоми деменције и како помоћи особи са деменцијом. Акцију су подржали Друштво за борбу против шећерне болести „Diabetes mellitus“, Завод за јавно здравље и Поливалентна патронажна служба Дома здравља.
Александра Ђуровић, оснивач и председница Удружења Ч.У.Д.О., рекла је да је циљ ових активности да се скрене пажња на значај менталног здравља, као и на препознавање првих симптома деменције.
– Веома важно је на време препознати деменцију и говорити о симптомима које не треба игнорисати. Међу првим знацима су небрига о личној и хигијени животног простора, немогућност праћења и укључивања у комуникацију, као и изражавања сопствених мисли, јер све чешће им „недостају“ обичне речи, које су донедавно нормално користили у говору. Такође, међу првим симптомима је затурање ствари, односно, остављање ствари на „погрешном“ месту, кога касније не могу да се сете. Имају и недовољну концентрацију у обављању свакодневних активности, често започну нешто, али то не заврше или им је за тај посао потребно много више времена… Многи губе интересовање за оно што су раније волели, за неки хоби који их је окупирао – попут плетења, баштованства – навела је Александра Ђуровић.
Биљана Васојевић, секретар Друштва за борбу против шећерне болести „Diabetes mellitus“, указала је на важност обележавања датума у календару јавног здравља.
– Овде смо да дамо подршу новооснованом удружењу Ч.У.Д.О., да информишемо јавност о деменцији и проблемима које носи са собом. Уједно, ово је прилика да суграђани провере ниво шећера у крви и крвни притисак. Из мог дугогодишњег искуства могу да кажем да до сада није била ниједна акција да нисмо имали „новооткривене“ дијабетичаре, односно, оне који дужи временски период имају шећер, а то не знају. Тај проценат се креће од 10 до 15 одсто на свакој акцији, а присутни смо на свим манифестацијама које се организују током лета на територији Чачка – рекла је Биљана Васојевић.
Удружење Ч.У.Д.О. организовало је данашњу акцију у оквиру пројекта „Сећање се гаси, али особа и даље постоји“, који финансира Европска унија преко Фонда „Heartefact“. Такође, о демецнији ће се говорити и на предавању које ће се одржати у парохијском дому Цркве Свети кнез Лазар у Љубићу, у недељу, 28. септембра, од 10 часова после богослужења. Предавање ће одржати др Сузана Петровић, неуролог из Горњег Милановца. Предвиђено је и мини ментал тестирање, које је намењено провери когнитивних способности (процена пажње, меморије, оријентације…), а који могу указати на знакове ране деменције.
Септембар се обележава као „љубичасти“ месец борбе против Алцхајмерове болести од 1994. године, на инцијативу бројних удружења у свету. Циљ овог обележавања је да се, пре свега, скрене пажња јавности на потешкоће и изазове у дијагностици и лечењу Алцхајмерове болести, као и се подигне свест о утицају болести на породице и цело друштво.
В. Т.
ЈЕДАН ОД ГЛАВНИХ УЗРОКА ИНВАЛИДИТЕТА СТАРИЈИХ
Алцхајмерова болест је дегенеративни мождани поремећај средњег или позног животног доба, који уништава неуроне и везе у можданој кори. Ове промене доводе до постепеног, неповратног губитка памћења, способности говора, свести о времену и простору. Крајњи исход болести је потпуна неспособност оболелог за старање о себи. Деменција је један од главних узрока инвалидитета и зависности старијих људи.
Уз благовремену дијагнозу људи могу приступити постдијагностичкој подршци, што у многим случајевима омогућава дужу самосталност, квалитетнији и достојанственији живот оболелих.
