Њега познају и воле сва деца. Ко би одолео да на Градском тргу не провоза неког џипа или моторчић. Добрим „возачима“ спреми чика Милисав и дозволе…
Нису само најмлађи добро упознали Милисава Рацковића. Није претеривање, многе генерације су на Градском тргу у Чачку стекле и неке возачке вештине. Одавно је Милисав дошао на идеју да деци дели и возачке дозволе. Многи их још увек чувају. У случају да их изгубе или поцепацу, добију нову. Те дечје дозволе још увек прави, чак их и пластифицира да би биле веродостојније.
– И данас, када ме виде, приђу и покажу те прве дозволе. Десило се и да дошао момак који сада живи у Аустралији, само да би ми показао да је још увек чува. Било их је још из иностранства, отишле су и на друге континенте, као успомене из детињства. Једном ми је пришла девојка и показала праву возачку дозволу. Хтела је да се похвали, пошто је прву добила од мене. Иначе, она је Београђанка, када је долазила у Чачак на распусте деда је доводио на Трг да вози аутомобиле. Чак су је и инструктори питали где је научила да вози, а она им је одговорила: „У Чачку, на Градском тргу“ – прича Милисав.
Тих лепих тренутака је било на претек. Не само због возачких дозволи. Сва деца на прву заволе Милисава. Увек има стрпљења да им помогне и лепо објасни све што их занима. Воли и он њих и ужива у послу који сада ради.
– Најлепше је са децом, нарочито малом. Она су увек искрена и отворена. Да нисам сретао многе, сада већ одрасле људе, који су ми се јављали, не бих знао да добро памте те вожње из детињства и да сећају и мене. Пре неколико година сам са унуком шетао у једном тржном центру у Београду, када је пришао један младић и загрлио ме. Видим, није ми познат! Био сам изненађен и рекао сам му да је сигурно погрешио. Али, одговорио је: „Није грешка, никада Вас не могу заборавити!“ Сетио сам се, када ми је испричао да сам га пуштао да се провоза на тргу. Избегао је са породицом из Хрватске и после свега што је преживео, нашао је велико задовољство у вожњу аутомобилчића. Живи у Београду, тамо је студирао и сада ради – сећа се Милисав многих изненадних, али лепих сусрета са некадашњим „муштеријама“.
Дешавало му се и да га једна васпитачица, када прође поред њега, поздрави и назове колегом. Није дуго издржао и питао је како су они колеге, а она му је одговорила: „Обоје радимо са децом!“
Милисав изнајмљује дечје аутомобиле на Градском тргу више од 30 година. Званично од 1994. Почео је и раније, али је једно време увесељавао децу из Горњег Милановца. Тих деведесетих је упоредо радио у чачанском „Церу” и изнајмљивао аутомобилчиће. Остао је у фабрици до краја, до 2008.
Иако су, када је почињао, биле тешке године, успео је прве дечје аутомобиле да набави у Србији. Једну „Бубу” у Лесковцу, а мале моторе у Нишу. Увек је набављао квалитетна, италијанска возила. Тако је остало и до данас. Научио је временом и да их поправља.
– „Бубу” и мотори су били прва возила. Када сам из Милановца прешао у Чачак, купио сам дечје аутомобиле од Јованке Николић, која их је прва на Тргу изнајмљивала. После сам набављао нове. Сада их сам поправљам, само набављам делове. До недавно их је било у Сенти, међутим та фирма се затворила. Сналазимо се, има их у Новом Саду. Ипак, све је теже. Ти аутомобиле су скупи, а све слабијег квалитета, зато се трудим да их одржим у што бољем стању – потврђује Милисав Рацковић.
Како и он, тако се сналазе и његове остале колеге. Милисав је један од тројице изнајмљивача аутомобилчића на Градском тргу. Временом су и пешаци научили да заобилазе чуњеве, који обележавају кретање малих возача, углавном се не буне и пусте децу да уживају и препусте се чарима вожње. Није ни скупа, тако да ни родитељи нису нестрпљиви. Већ годинама, вожња кошта 50 динара.
– Нигде нису повољне цене, као у Чачку. Знам, пошто сарађујемо и са колегама из других градова!
И да су услуге скупље, дечја радост нема цену! Нарочито, када се „за воланом“ осећају као одрасли, одговорни људи.
– Заиста је много леп посао, волео би да ме неко млађи наследи. Упутио бих све у посао – обећава Милисав.
За сада ни његови наследници нису у могућности да преузму посао. Милисављева ћерка је докторирала математику и астрономију на Сорбони и са породицом живи и ради у Француској. Његов син је програмер. Ипак, није изгубио наду да ће бити наследника у послу и да ће и остали осетити сву чар рада са децом. Он је за све ово време доживео и да му долазе деца првих „муштерија“ из деведесетих година.
– Шта ћете лепше! – каже Милисав Рацковић, један од најпознатијих Чачана и омиљени лик најмлађих.
