ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ „РОЂЕНИ ДРУГАЧИЈИ“
„Свако дете носи своју причу. Неки осмеси су можда необични, али су једнако драгоцени. А снага осмеха је у прихватању и љубави према себи и другима“.
Ово је једна од многих снажних порука из сликовнице „Осмех зеке Жиће“. За свог четворогодишњег сина Вукашина, рођеног са расцепом усне и непца, као и за сву другу мало „другачију“ децу, написала је ову и још три сликовнице четрдесетогодишња Чачанка Момирка Јевђовић. Пут који су прешли она и син није био лак. Често је, каже, била сама, непознато је било много тога. Зато је ова мајка желела да помогне другима, да их осмели, пружи им помоћ и подстицај за борбу у којој морају добијати битке. Због своје деце. Са тим циљем пре неколико месеци основала је Удружење “Рођени другачији”.
– Да ћу родити дечака са расцепом усне и непца сазнала сам у трудноћи. То је можда била срећа у тој конфузији, јер сам се током трудноће припремала на то шта Вукија и мене чека. Много сам читала, разговарала са другим мајкама. Знала сам да ће ми требати посебне флашице, да ћу дете хранити на шприц или сонду, да ће споро напредовати у килажи, да ће имати проблеме са говором… И то да нас чекају бројне операције… Медицина још не зна зашто настаје расцеп усне. Нико од родитеља не треба да осећа кривицу. Разумела сам то као изазов, да је Вукашин баш мене одабрао да му будем мама, да бисмо могли тај пут да прођемо заједно, да би он сутра био поносан због тога… Али, схватила сам и да је нама мајкама јако битно да људи знају и разумеју, да је важна међусобна, као и подршка здравствених радника – објашњава Момирка.
Расцеп усне није тако редак. На сваких 700 беба, једна се роди са овом дијагнозом. Често се дешава да буду удружене аномалије, што знатно компликује ситуацију. Дете због тога може имати срчаних, као и проблема са гутањем, говором. Зато им је неопходан велики тим стручњака, почев од логопеда, дефектолога, стоматолога, хирурга…
Захваљујући логопедским вежбама и упорности своје мајке, Вукашин је проговорио са три и по године. Сада је права причалица. Иде у вртић и у својој групи је веома прихваћен. Учи и много од годину дана млађе сестрице Искре, међусобно се обожавају, прича Момирка, која велику подршку има од својих родитеља и брата, пријатеља, а значе јој и разговори у Клубу „Клупко“ у Дому здравља. Она истиче да расцеп усне и непца није болест, нити грешка природе, већ да је то само другачији почетак. Ипак, свако дете и свака породица су прича за себе. Момирка зна да има и много тежих животних прича, да неке мајке „крију“ своје дете, да их је срамота, јер их окружење осуђује.
– Са многим мајкама сам у сталном контакту. За сада удружење постоји само у Чачку, али ћемо имати испоставу и у Београду. Циљ је да кроз удружење нове маме добију психолошку и емоционалну подршку. Код нас могу да сазнају све што их интересује како би олакшале детету и породици, о посебним флашицама, неопходним фластерима са скупљање усне којих још нема у Србији, о протезама које су бесплатне, а раде се на Стоматолошком факулету – набраја Момирка која жели да се што више говори о овој теми, како би њихова деца била прихваћена од својих вршњака и околине.
Поносна је на свог малог јунака, који је већ имао три операције, стално је са мајком на релацији Чачак – Београд, где се лечи на Институту за мајку и дете. Без обзира на све тешкоће, Момирка зрачи ведрином и оптимизмом док прича, захвална на пажњи и посвећености свих медицинских радника у тој установи, који су сину и њој много помогли.
На свом, опет, посебном животном путу, упознали су њих двоје и другу децу „рођену другачију“. И о њима је „срцем“ написала сликовнице. Већ поменути Жића храбро корача, пролази кроз борбе и показује снагу осмеха. Васа је дечак са аутизмом који открива свој свет и важност размевања. Луна је глува девојчица која слуша очима, говори срцем и показује лепоту тишине, а Лука је дечак са Дауновим синдромом који нам поручује да је љубав јача од предрасуда. Момирка припрема још сликовница, јер кроз ове једноставне приче жели да пробуди емпатију и разумевање, па самим тим и прихватање различитости. Пре свега, код деце, али сликовнице могу помоћи и одраслима – да у себи пробуде дете, оно радознало и простодушно…
– Лепота је у осмеху који зна колико вреди, у очима које не траже сажаљење, већ разумевање. Свако може бити део нечег доброг, сваки родитељ може научити своје дете да различитост није разлог за ругање, да не шапуће када види другачији осмех – не скривајући емоције поручује Вукијева мајка.
Како је то лепо рекла својим ученицима Жићина учитељица Веверица: „Сви имамо различите осмехе. Али, оно што је исто је радост коју делимо“.
Весна Тртовић
ПЛАНИРАНЕ РАДИОНИЦЕ, ПРЕДАВАЊА, ТРИБИНЕ, ПАКЕТИ ЗА ПОРОДИЛИШТА…
Удружење „Рођени другачији“ недавно је од Града добило своје просторије у Улици кнеза Милоша (у некадашњем Центру за социјални рад). Сви заинтересовани родитељи могу позвати Момирку Јевђовић (060 145 4548). Планирају многе активности: радионице за родитеље, предавања стручњака, трибине о различитости, поделу наменских пакета за породилишта у којима ће бити и брошуре… Сликовнице је Момирка штампала о свом трошку, било би добро да са неким донацијама обезбеди још примерака. Увек код себе има штампане летке, да их подели вртићима, родитељима када види нестрпљиве погледе, неразумевање…
