У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА E-ROUTES ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Попут каравана културе, изложба „Time Travel Routes Through Europe“, наставља свој пут започет у јуну ове године, после првог отварања у Голупцу и представљања на локацијама у партнерским земљама пројекта, у Италији, Словенији и Хрватској, стигла је и у Чачак, 23. октобра, у Галерију Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“. Полазна тачка пројекта E–Routes, који је подржан програмом „Креативна Европа“ јесте путописна грађа, основа за креирање нових културних рута које савременим путницима откривају дубоку повезаност са богатим наслеђем Европе, нагласила је библиотекарка Градске библиотеке Марија Радуловић. Јелена Глишовић, председница Библиотекарског друштва Србије и др Богдан Трифуновић, координатор пројекта, говорили су о значају и дигиталним аспектима пројекта E-Routes, а изложбу је отворио Никола Поповић, италијаниста и писац са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу.
ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ И МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Импресионирана великим бројем младих на отварању изложбе „Time Travel Routes Through Europe“, Јелена Глишовић, председница Библиотекарског друштва Србије и чланица пројектног тима, нагласила да је пројекат у српском библиотекарству донео много иновација, од интердисциплинарног приступа у развоју идеје и реализацији, до интензивне међународне сарадње у области културе, уметности и дигиталних технологија.
– Јако сам поносна што сам била део овог тима и што смо имали прилику да сарађујемо са партнерима из Словеније, Хрватске и Италије. Сарадња која је повезала академске институције, библиотеке, архиве, музеје допринела је додатној вредности културног наслеђа којим смо се у основи бавили овим пројектом. Али, културно наслеђе, односно, грађу из наших институција која је у вези са искуствима путовања представили смо у новом, савременом контексту. То смо постигли повезивањем културног наслеђа са савременим стваралаштвом, кроз блог у оквиру пројекта који је био отворен ка јавности, за све који су желели да поделе своју импресију у вези са путовањем, као и кроз уметничке резиденције које су биле реализоване са партнерима… Рад са савременим ствараоцима је био нешто сасвим ново и изазовно. Желели смо да видимо како савремени ствараоци, писци, сликари, визуелни и мултимедијални уметници посматрају колекције културног наслеђа са којима ми радимо, какве импресије могу да оставе на њих и како би то представили у њиховом раду – рекла је, између осталог, Јелена Глишовић.
УПОТРЕБА ДИГИТАЛНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Координатор пројекта и библиотекар саветник чачанске Библиотеке др Богдан Трифуновић, напоменуо је да је изложба резултат трогодишњег пројекта подржаног програмом „Креативна Европа“. Он је нагласио да је пројекат потенцирао употребу дигиталних технологија и омогућио да богатство њихових збирки представе на нов, интерактиван и приступачан начин.
– Показало се да ми који радимо у сектору културе можемо да сарађујемо са онима који се колоквијално зову путници, и који у својим путовањима траже додатну импресију, било кроз посету културно-историјским споменицима или упознавање локалних прича. Овај пројекат је много потенцирао збирке које имамо у библиотекама Србије, у музејима Италије и установама осталих партнерских земаља, кроз дигиталну апликацију. Развили смо интерактивну мапу доступну на сајту, као и апликацију пројекта, јер смо желели да омогућимо посетиоцима откривање мање познатих културних рута и садржаја. Можете посетити наш сајт, као и наменски израђену апликацију, путем телефона или рачунара, и упознати се са делом културног наслеђа који је мање познат. Издвојио бих нашу блог секцију, односно, наше путне приче. Оне су резултат сарадње са многим ауторима, писцима, путописцима, библиотекарима и другим сарадницима који су своју жељу да путују преточили на папир и уступили пројекту E-Routes. То је наш додатни садржај којим путне руте обогаћујемо новим импресијама савремених стваралаца. Порука пројекта је да путујемо и будемо знатижељни, заинтересовани да запамтимо нешто са тих путовања, како бисмо могли, не само да причамо другима, већ да оплеменимо своју душу – нагласио је др Богдан Трифуновић.
На 15 плаката који чине изложбу, радило је више од десет сарадника из партнерских организација Библиотекарског друштва Србије, „Икарус“ из Хрватске, Музејски центар МУСА Универзитета „Федерико Други“ у Напуљу и Национална и универзитетска библиотека у Љубљани, навела је библиотекарка Марија Радуловић и додала:
– Допринос су дали и чланови три придружена партнера, Библиотека Матице српске, „Икарус“ Италија и Књижница и читаоница града Прелога у Хрватској. Основу изложбе чини материјал који је настао током реализације пројекта и рада свих партнера. Изложба је вишејезична и представљена на пет језика, српском, хрватском, словеначком, италијанском и енглеском. Богдан Трифуновић је радио као уредник изложбе, док дизајн потписује Милош Вук Алексић, графички дизајнер. Поставка је допуњена књигама из наших фондова, као и визуелним материјалом који приказује путничке руте, повезујући културно наслеђе и савремени туризам.
КЊИЖЕВНОСТ ЈЕ УВЕК МУЛТИМЕДИЈАЛНА
Изложбу је отворио Никола Поповић, италијаниста и писац, говорећи о путопису, путописној причи, уметности путовања, као и о књижевној резиденцији у Напуљу, где је настала серија његових медитеранских прича.
– Путовање је једна од најстаријих књижевних тема, можемо чак и неке библијске приче читати као путописе. Путописна прича је хибридни жанр који има и елементе репортаже, новинарства, али и књижевне елементе и стиже на рубове поезије. То је традиција нашег српског путописа. За овај град, за Чачак је био везан Растко Петровић. Дах егзотике у нашу књижевност унела је његова „Африка“. Каже се да књижевност није мултимедијална, међутим, она је увек мултимедијална. Расткова књига за оно време је била веома мултимедијална, у њој је било фотографија, белешки и слика – нагласио је Никола Поповић отварајући изложбу.
У музичком интермецу гитариста Александар Вујичић извео је „Шпанску романсу”, оживљавајући дух Шпаније и традиционалну класичну гитару. Ова композиција постала је светски позната када је коришћена као тема у филму Ренеа Клемана „Забрањене игре“ из 1952. године. Популарност филма донела је „Шпанској романси“ трајну славу и место међу најлепшим делима за класичну гитару, подсетила је библиотекарка Радуловић.
– Нека ово путовање кроз време и простор буде подсетник да је и сам живот једна велика авантура, путовање у коме свака откривена прича, свака мапа и свака нота остављају трајан траг у нашој души. Ово је позив да осетимо радост откривања, да се заједно изгубимо у лепоти прошлости и схватимо како путовање открива, не само нова места, већ и нове делове нас самих – нагласила је Марија Радуловић, позивајући публику да у наредних месец дана посети изложбу „Time Travel Routes Through Europe“ у Галерији Библиотеке.
Н. Р.
