На „Ремонтовом“, једном од најстаријих игралишта у граду, одрастале су генерације и на њему су многи направили своје прве фудбалске кораке. Пре неколико година дугогодишњи спортски радник Срећко Савчић, пуковник у пензији, који је у Ремонтном заводу радио три деценије, присетио се за „Чачански глас“ историјата овог спортског објекта.
У годинама после Другог светског рата, међу радницима најпопуларнији је био фудбал. Готово у сваком предузећу постојали су клубови. На Авлаџиници је почела изградња стадиона још 1947. године. Радило га је тадашње војно предузеће „Ратко Митровић“, за свој клуб „Пролетер“, који се убрзо „стопио“ са ФК „Радничким“, а који је постојао при Фабрици хартије. Тај клуб трајао је до 1961, бринуо о стадиону, на коме је постављена ограда. Те године се „Раднички“ спојио са ФК „Цер“, који је преузео бригу о игралишту. Две године касније Општина је донела решење да се том клубу уступа на управљање и одржавање. На истом терену играо је ФК „Ремонт“, који је активиран 1959. (наследник „Арсенала“, који је у Војно-техничком заводу постојао још од 1932. године). На њихов захтев, Општина је 1964. донела ново решење, тако да је стадион дат на заједничко коришћење и управљање „Церу“ и „Ремонту“, испричао је Срећко Савчић.
Када је 1971. године он постао председник ФК „Ремонт“, игралиште је било запуштено, посвуда су били блато и баре. Утакмица је било, али су били немогући услови. Због великог блата фудбалери „Ремонта“ су некада морали да играју у Мрчајевцима, на стадиону „Орловца“. „Ремонт“ је запошљавао младе раднике, жељне спорта, тако да је некада постојао и јак Рукометни клуб, а Савчић се присетио да је у њему једно време рукомет играо и чувени Радмило Мишовић.
– Видели смо да стадион не може више тако да функционише, јер сви су га користили, а нико се, заиста, није бринуо о њему. Тадашњи економ Миодраг Марјановић, у договору са нама, позвао је 1975. екипу која је секла бусен за помоћно игралиште „Борца“. Добровољним радом свих играча, чланова управе и других радника припремили смо наш терен, поравнали га и онда смо од тих травнатих ролни правили фудбалско игралиште. Терен се није користио пола године, али смо добили изванредан стадион! Чувени Миљан Миљанић, који је тада тренирао клуб из Уједнињених Арапских Емирата, довео је своје фудбалере на припреме на Златибор, а онда и код нас у Чачак. Тада је рекао да је наш стадион један од четири најбоља травната терена у Југославији! – испричао нам је Савчић.
Овај стадион био је 1978. године домаћин и радничких спортских игара које су организовали свих пет завода у оквиру ТРЗ копнене војске Југославије. Тада је парцела пренета у власништво Завода, односно само игралиште од око два хектара, а добијен је и простор до самог стадиона, где је некада било складиште „7. Јула“. За те радничке спортске игре 1978. на стадиону је много тога урађено – стазе, ограда, поправка игралишта. То су биле „златне године“ овог стадиона. Организоване су радне акције да се изграде и помоћни терени. На „Ремонтовом“ је играо утакмице и „Борац“, када је стадион поред Мораве реновиран.
Са престанком рада ФК „Ремонт“, игралиште је поново запуштено. У међувремену, Чачак је порастао. И насеље око стадиона је променило изглед. Спортски објекат је остао. Али, годинама је изгледао, заиста, као руина, зарастао у коров, пун смећа. Тек понеки рекреативац успевао је да се некако „пробије“ до терена…
В. Т.
ОД ОКРУЖНОГ ТАКМИЧЕЊА ДО ДРУГОЛИГАША
Срећко Савчић је био у клубу од 1971. до 2003. године. За тих тридесетак година овај фудбалски колектив прешао је пут од окружног такмичења, затим зонског, да би једно време био српсколигаш, а почетком двехиљадитих и друголигаш.
