Одлуком Управног одбора Института за мир кроз туризам, на основу Конкурса за избор Паркова мира у Србији, расписаног у сарадњи са Туристичком организацијом Србије, прихваћен је предлог Туристичке организације Чачка да Спомен-парк борбе и победе добије статус “Парка мира”. На дан када је Чачак први пут ослобођен 1. октобра 1941. године, свечано је откривено обележје „Парк мира”. У уметничком делу програма учествовали су ученици и професори Музичке школе „Др Војислав Вучковић“, који су прикладим нумерама увеличали овај тренутак, важан за културно сећање свих Чачана.
– Туристичка организација Србије као један од чланова Института за мир кроз туризам обишла је целу Србију и направила списак који паркови могу бити кандидати за паркове мира који не промовишу само мир као посебну причу, него и кроз туризам да људи могу посетити те паркове. Као амбијенталне целина овај Спомен-парк привлачи велики број не само домаћих туриста који путују Србијом, већ и странаца. За ову годину кандидати који су изабрану су: Туристичка организација Књажевац са својим Парком мира, Туристичка организација Соко Бање и Туристичка организација Крагујевац која је кандидовала на нашу препоруку „Шумарице“ за које треба и свет да чује. Промоција свих вредности које су у туристичкој понуди Србије наћи ће неког заинтересованог ко ће доћи, посетити их, вратити се и препоручити их неком другом ко ће доћи – рекла је др Олгица Миљковић из Туристичке организације Србије.
Катарина Грујовић Брковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево који се стара о непокретним културним добрима на територији Рашког, Расинског, Моравичког и Златиборског округа, рекла је да је проглашење Спомен–парка борбе и победе за „Парк мира” нешто што веома значи локалном становништву.
– Спомен-парк борбе и победе један је од меморијала који се налази на територији надлежности Завода за заштиту споменика културе и с обзиром на то да веома значи за јединицу локалне самоуправе и за све Чачане који воле да проводе време на овом простору, припремљен је предлог за утврђивање за непокретно културно добро и он већ ужива одређен степен заштите према законима Републике Србије. Ово је само једна допуна његових вредности, а то све заједно доприноси неговању културе сећања на нашем простору – навела је Грујовић Брковић.
Паркова мира у свету има укупно око 450. Отварањем таквих паркова у Србији наша земља доприноси тој бројки на светском новоу. Према речима, др Јована Попескуа, председника Међународног инстутута за мир кроз туризам у Србији, захваљујући раду и подршци релевантних институција, успешно је реализована идеја о парковима мира у Чачку и другим градовима.
– Концепт мира не односи се само на неприсуство рата, већ је то много шири појам. То је мир људи самих са собом, мир у односу на друге, најближе локално становништво, у односу на све оне које срећемо, посебно на туристе, мир са природом који нам је веома важан, мир који је везан за прошле генерације који можемо показати тако што ћемо неговати културно наслеђе, мир у односу на будуће генерације, да се приклонимо животним стиловима који припадају ономе што се данас зове одрживи развој, јер без тога нам нема напретка – казао је др Попеску.
Испед локалне самоуправе присутнима се обратила градска већица др Славица Драгутиновић, истакавши да је мир оно што треба да следимо.
– Јелица је неко ко на својим обронцима скрива многе тајне, али је лепо када неке тајне можемо да испоштујемо на овај начин, да се сетимо тих жртава који су своје животе положили у нашим вечним борбама које трају кроз историју. Једино ако влада мир можемо да идемо напред, да се боримо за наше грађане и за наш град. Град Чачак први пут је ослобођен, 1. октобар 1941. године и то захваљујући нашим војним јединицама, баш зато овај дан за нас има још већи значај – рекла је др Драгутиновић.
Спомен парк борбе и победе у Чачку посвећен је палим борцима НОВЈ и жртвама фашизма из Чачка и околине, страдалим током Другог светског рата. Аутор Спомен-комплекса је архитекта Богдан Богдановић, а комплекс је свечано отворен 1980. године.
„…Уместо фигура партизана, оружја и звезда петкокрака, Богдановић је обликовао апстрактни пејзаж митолошких симбола у којима прошлост не приказује као хероизацију, већ кроз уметнички језик који подстиче на размишљање и тишину. Централни објекат, монументални мегарон висок је 12 метара украшен је са више од 600 камених бића која подсећају на грифоне и химере, ти облици нису пука декорација, они носе поруку о страдању и обнови, о цикличности живота и смрти”… из ауторског текста историчара Милоша Томотијевића о Спомен-парку борбе и победе.
Чачански, драгачевски и таковски крај у току Народноослободилачке борбе дали су 4.652 жртвe које су пале у тој славној борби. Погинулих бораца из љубићског и трнавског среза у току Народносолобидилачке борбе, позадинских радника, симпатизерa Народноослободилачког покрета, жртава фашистичког терора било је 1.912. Кроз концентрационе логоре прошло је 2.555 припадника Партизанскух снага, њихових симпатизера, Јевреја и Рома.
Виолета Јовичић
