– Памтимо га као врло тихог и ненеметљивог младића. Као јединац, био је врло везан за родитеље. Радили су на имању и стално им је помагао. Отац му је умро од туге, одмах после њега, мајка је нешто дуже живела – причају Драгошеви рођаци.
Погодило се да је Драгошева спомен-плоча откривена баш на дан његовог рођења, 1. маја. Да га смрт није много раније претекла, сада би имао 52 године…
Драгошев отац Живорад био је обућар у Мрчајевцима. Комшије су га звале Жико шустер. Имао је радњу у центру села и син му је често помагао. Драгошева мајка Надежда је била домаћица. После завршене основне школе у Мрчајевцима, Драгош је одлучио да буде код оца шегрт и изучи обућарски занат. Ту је радио, док није отишао на ослужење војног рока. Војску је служио у Требињу и Подгорици. Погинуо је у месту Звекавице, код Цавтата, у лето 1992, на војном задатку. Сахрањен је на гробљу у Доњој Горевници. Није имао браће и сестара, подсетио је Бошко Аџемовић, Драгошев рођак.
Рођаци и комшије Драгоша Аџемовића сећају се и да је Жико обућар хтео да одложи одлазак сина у војску. Али, наишао је на Драгошев отпор.
– Хвала му за све што је урадио за нас и нашу земљу! Ко буде пролазио поред његове спомен-плоче, сетиће се или ће сазнати да је ту живео један херој који је дао свој живот за Србију. Пошто није имао браће и сестара, његовим одласком угасила се једна породица… Ко заборави прошлост, нема право на будућност! Ова изрека опомиње. Јесмо и ми мало закаснили, требало је раније поставити спомен-плоче и сачувати трајна сећања на Драгоша и остале наше хероје – напоменуо је Бране Дробњак, председник Скупштине Ратних ветерана Моравичког округа. Како је подсетио, у чачанском крају у ратовима деведесетих година погинула су 42 борца. И њима ће бити постављене спомен-плоче на родним кућама или зградама месне заједнице, о чему ће одлучити породице погинулих.
Спомен-плочу на згради Месне заједнице у Мрчајевцима, посвећену Драгошу Аџемовићу, открили су Ђурђе Аџемовић, који је, такође, учесник ратова деведесетих и Радосав Рајко Калезић, председник Ратних ветерана. У знак сећања на младог хероја, настрадалог на дуборачком ратишту, поред Ветерана, венце су положоли и представници чачанског СУБНОР-а. Драгошеву спомен-плочу освештао је свештеник Александар Пешић.
Заслуга за обнављање сећања на хероје из ратова деведесетих година припадају Савезу ратних ветерана Моравичког округа. Њихову иницијативу подржало је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
