ПРЕДАВАЊЕ ДР ПРЕДРАГА МАРКОВИЋА ПОВОДОМ 80 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД НАЦИЗМОМ
– Српски народ је у Другом светском рату био на страни победника, а његов допринос устанку 1941, затим борби против окупатора и коначном ослобођењу Југославије 1945. био је пресудан… Пропорционално смо дали већи допринос победи над фашизмом него све западне земље.
-Данас, када обележавамо осамдесет година од победе над фашизмом, стојимо пред незаобилазним историјским наслеђем које нас обавезује да се сећамо, али и да разумемо. Девети мај, Дан победе, није само датум у календару – то је симбол отпора, страдања и части, али и подсетник на цену слободе и на одговорност коју имамо према прошлости и будућности. Осамдесет година после слома нацистичке Немачке и њених савезника, сведоци смо да наша знања о Другом светском рату и значају антифашизма постепено нестају. Нестале су многе генерације сведока које су запамтиле ова велика страдања, рекла је, поред осталог, поздрављајући предавача и публику, у понедељак, 5. маја, директорка Народног музеја Делфина Рајић отварајући предавање историчара др Предрага Марковића на тему „Срби и Дан победе 9. мај“.
НА СТРАНИ ПОБЕДНИКА
-Зато је данас, можда више него икада, неопходно да се поново осврнемо на суштину фашистичких и нацистичких режима, на њихову расну идеологију која је довела до Холокауста, масовних геноцида и индустријализованог уништавања људских живота – пре свега Јевреја, Рома, али и Словена, међу којима су Срби били једна од најугроженијих заједница. Српски народ је у Другом светском рату био на страни победника, а његов допринос устанку 1941, затим борби против окупатора и коначном ослобођењу Југославије 1945. био је пресудан.
О томе говоре и огромне жртве. Процењује се да су Срби чинили више од половине свих жртава у Југославији, а у неким областима и највећи број страдалих. Не треба крити да је у Другом светском рату постојао и унутрашњи сукоб међу Србима на идеолошкој основи. Ипак, ослободилачки мотиви и борба за слободу били су јачи од свих подела, а српски антифашизам је био дубоко укорењен у сећању на вишевековну борбу за опстанак и достојанство.
Нажалост, у савременој Србији, званична политика сећања често је занемарила потребу да се антифашистичка борба достојно обележава и разуме. Овај простор је препуштен забораву, поделама, уместо да буде испуњен рационалним сагледавањем прошлости као дела нашег идентитета и оријентације у савременом свету. Зато је вечерашње предавање „Срби и Дан победе 9. мај“ прилика да се подсетимо не само на страдања и херојство, већ и на значај антифашизма као темељне вредности српског националног идентитета. Да се сетимо свих оних који су дали животе за слободу, али и да се запитамо какву културу сећања градимо за генерације које долазе.
НАШ ПРОБЛЕМ, БОРБЕ СА ПРЕМОЋНИМ НЕПРИЈАТЕЉЕМ
Од „Дана Д“ до краја рата на западном фронту је погинуло 200.000 Немца, а на Источном фронту је погинуло милион и двеста хиљада Немаца. А да не причамо шта је раније било, све битке западног фронта стану у једну битку на истоку. Лењинград је сам дао више жртава него сви на западном фронту. Партизана је погинуло 300.000.
-Пропорционално смо дали већи допринос победи над фашизмом него све западне земље. Шта је цена националне части, интегритета, достојанства. То није био један рат, то је било више ратова као она руска лутка „бабаушка“. Југославија је била подељена серијом вишеструких политичких, верских, грађанских сукоба и успела је да створи други покрет отпора у свету. Никоме 1941. године није падало на памет да диже устанак, а ми стварамо слободну територију. Чеси се предају, у Прагу један прозор није пукао у ратовима. Наш проблем су можда ирационалне борбе са премоћним непријатељем. Највеће трагедије су изазване верским и братоубилачким ратом. Више Срба су убиле усташе него Немци. Ми бисмо изгинули у рату и да нисмо створили Југославију. Не треба мешати „црвени терор“ који је парадокс историје и не треба због тога одбацити величину борбе за слободу. Тито је посматран у свету као човек који је победио и Хитлера и Стаљина. Добили смо земљу поштовану у свету – говорио је историчар Марковић.
Такође, ваља бити опрезан са историјским ревизионизмом, наводи Марковић на примеру чувеног Слободана Јовановића који је био проглешен ратним злочинцем, а да ли је то и био? Хрвати не само да су срушили наше споменике из Другог светског рата, већ су срушили и своје. Народ који је дао највише СС-оваца били су Бошњаци, сиротиња је ишла у ханџар дивизију, чак три одсто, а код Немаца их је у СС јединицама било један одсто. Четници су били антифашистички покрет, али за Дражу су били проблем Ђуришић и Ђујић, каже историчар Предраг Марковић.
НЕ СМЕМО ОДБАЦИТИ ПАРТИЗАНСКИ АНТИФАШИЗАМ
-Не може се изједначити један тако снажан покрет као што је био партизански, сами су ослободиили две трећине земље, док су Руси ослобађали источни део. Ми не треба да имитирамо Хрвате и да одбацимо партизански антифашизам, то су били наши дедови и очеви, и нису сви они били комунисти, али јесу били родољуби, није лако било тада постати комуниста. Висок је био углед нашег покрета отпора, и није истина да су му приступали неуки, напротив, водила га је интелектуална елита тог времена, тада су само богати могли да студирају. Југославија је била једина земља која се сама ослободила и зато је била кажњена 1999. године – истакао је Предраг Марковић.
Српско јунаштво Марковић описује одговором на питање – ко је наш највећи јунак у народној поезији? Краљевић Марко: он је луд, јер оре друмове, јер тера цара до дувара, јер пије вино са коњем…
Говорио је Марковић и о демографској катастрофи и читавим генерацијама које смо изгубили, и пожелео да се то не понови и предложио да направимо Календар или Каталог догађаја, победа, свега што треба да памтимо. „Треба да памтимо ствари које нас чине поносним“, истакао је, и из нашег крајолика издвојио, поред осталог, јединствени Споменик „4 вере“, операцију „Халијард“ и изванредну књигу коју је написао наш историчар др Милош Тимотијевић, који је по Марковићу, један од двојице наших најбољих савремених историчара, питајући се како то да још није кандидован за академика.
Зорица Лешовић Станојевић
АНТРФИЛЕ
БИОГРАФИЈА – ДР ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ
Др Предраг Ј. Марковић (Београд, 6. септембар 1965.) дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је стекао звање доктора историјских наука 1995. године. Од 1987. запослен је у Институту са савремену историју, а од 2019. обавља функцију директора ове институције.Као гостујући професор и предавач наступао је на бројним домаћим и страним универзитетима, укључујући „Харвард“, „Колумбију“, Слободни универзитет у Берлину, али и „Линколн универзитет“ у Пенсилванији, Филозофски факултет у Приштини, као и Факултет за медије и комуникације Универзитета „Сингидунум“, где је редовни професор.
Научни рад др Марковића обележава изузетна ширина интересовања и иновативност. Његова истраживања обухватају друштвену, културну и политичку историју Србије и Југославије 20. века, са посебним освртом на историју свакодневног живота, стереотипа, менталног мапирања, модернизације, студентских покрета, урбану историју, историју рода и породице, националних идентитета, као и утицај Хладног рата на друштво и културу. Један је од пионира у српској историографији који је отворио теме попут историје гастарбајтера, носталгије за социјализмом, као и утицаја културе и идеологије на приватни живот.
Аутор је око 20 књига и више од стотину научних радова, од којих је значајан број објављен у иностранству, на енглеском и немачком језику. Његове монографије „Београд између Истока и Запада: 1948–1965“ и „Европски утицај на процес модернизације Београда од 1918–1941“ сматрају се кључним делима за разумевање друштвених промена у Београду и Југославији. Поред тога, превео је седам књига са енглеског и написао једну књигу на енглеском језику која је доживела два издања. Његов научни утицај потврђују и подаци Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и JSTOR-а, према којима је један од десет најцитиранијих српских историчара. Члан је Европске академије наука и уметности у Салцбургу, добитник је бројних међународних стипендија и награда. Поред научног рада, др Марковић је био члан бројних управних и саветодавних тела, укључујући Управни одбор РТС-а, Савет за брендирање Србије и Националну комисију за сарадњу са УНЕСКО. Од 2015. године је потпредседник Социјалистичке партије Србије.
