МУРАЛ СТАРИ ЧАЧАК У „ЧАРШИЈИ“
Чачак однедавно опет има „Чаршију“. Тако су, у жељи да оживе староградски дух Чачка, власници назвали своју кафану у Улици др Драгише Мишовића. У близини је негдашње вароши, нестале, заједно са готово свим кафанама, у налету модерних ветрова. А у „Чаршији“ опет стари Чачак, на муралу још „неосушених“ боја који тек што је осликала Тања Гавриловић, примењени уметник. Налик је Чачку каквим га је некада давно видео аустроугарски путописац Феликс Каниц.
Тања већ неколико година ради празничне декорације. Ово јој није први мурал, али, како каже, осликавање у „Чаршији“ је био посебан изазов, јер је желела да се на њеном раду осети дух старог Чачка. Да ли је то и успела? Делом одговор на ово питање дали су гости кафане, још док је осликавала зид.
– Полазна тачка су ми биле разгледнице старог Чачка, на које ме је одмах асоцирао назив и амбијент кафане „Чаршија“. Додала сам српске мотиве, шаре пиротског ћилима, шљиве по којима је наш град препознатљив, чутурицу, шајкачу, гусле – каже Тања и додаје да је мурал радила четири дана, а сликала је директно на зиду, без помоћних мрежа. Током рада много су јој значили коментари и утисци гостију док је сликала. Често питање било је зашто је и где тај стари Чачак нестао… Они старији „препознавали“ су ту некадашњу улицу која води ка цркви.
Чачак је већ дуго препознатљив по бројним муралима, углавном насталим на зидовима зграда у оквиру Фестивала „Дани урбане културе“. Овај савремени ликовни израз добро се „опелцерио“ у целом Чачку, па је све више оних који желе и да им кућне или пословне ентеријере украсе мурали. Овај на зиду „Чаршије“ носи атмосферу староградских кафана, у најлепшем значењу те синтагме, коју је желео да дочара власник Милија Мајсторовић.
Музика не „надгласава“ разговор гостију, који тече уз одабрана јела и пића, међу којима су и вина Винарије манастира Студеница. Милијина идеја је да у своју кафану „врати“ боеме, бар кроз фотографије и цитате. Избор су му наши велики песници, глумци или обични људи који су имали заједничко средње име – Боем. Наћи ће се места и за неке светски познате, попут Хемингвеја, Буковског… Викендом ће засвирати неки староградски оркестар.
Милија је веома везан за Ваљево, одакле је родом његова мајка. Многе успомене из детињства су из овог града на Колубари, пре свега због покојног ујака Мике Јанковића, познатог боема, о коме многи Ваљевци и данас испредају приче. Одрастао је уз његове занимљиве приче из кафана и о кафанама. Зато је ваљевски Тешњар за њега и данас више од старог града. Тек је закорачио у кафански еснаф, а врата „Чаршије“ први пут је отворио у јуну. Једног четвртка, јер није желео да прекрши неписано правило – да се нове кафане „рађају“ искључиво на овај дан.
В. Т.
СВЕ ТРАЖЕНИЈИ ПОРОДИЧНИ ПОРТРЕТИ
Тања Гавриловић је завршила Факултет примењених уметности у Београду, одсек зидно сликарство. До сада је своје радове излагала на три самосталне и неколико групних изложби. Нада се да ће ускоро и своје новије радове приказати на изложби, а у међувремену по наруџбини ради породичне портрете, све траженије међу Чачанима.
