БРИГА О ЖИВОТИЊАМА, ДРУЖЕЊЕ, БОРАВАК У ПРИРОДИ
Поред тога што је Драгачево због својих природних лепота и разноврсности биљног и животињског света погодно за уживање у природи и бављење различитим активностима, погодно је и за лов. Ловачко удружење „Драгачево“ Гуча има дугу традицију, а љубав према лову преноси се са генерације на генерацију.
У оквиру Ловачког удружења „Драгачево“ постоји пет ловачких друштава и то су друштва у Гучи, Горачићима, Каони, Котражи и Вичи.
– Наше ловачко удружење добило је на газдовање површину од око 40.000 хекатара. На тој површини налази се око 170 чека и пар стотина хранилишта. Ловци су у удружењима окупљени, пре свега, због узгоја, гајење дивљачи, бриге о животињама, због покушавања да их излече. Одстрел је на последњем месту. Током целе зиме износимо храну на хранилишта, да би презимили потребна им је и зрнаста и кабаста храна – рекао је Радосав Ружић из Ловачког удружења „Драгачево“.
Када ловца питате зашто иде у лов, прво што ће вам рећи јесте, због љубави према природи и животињама. За ловца, то је једна посебна драж и темперамент.
– Наше удружење броји више од 500 ловаца. Има људи из Лучана, Чачка, Краљева, Ивањице. Када се организујемо хајке, сви долазе. Имамо пет, шест жена које су активни ловци. На нашим дружењима сви су исти, нико се не истиче, сви смо једнаки. Дружење је главни циљ, то је поента целе приче – рекао је Ружић.
СРНЕ И ДИВЉЕ СВИЊЕ ОШТЕЋУЈУ МАЛИЊАКЕ
Волијера овог удружења веома је богата, а ловци се труде да, пре свега, на прави начин брину о животињама, па често апелују на становништво да што мање користе пестициде који угрожавају поједине животињске врсте.
– У последње време подигли смо на виши ниво број дивљачи. Сада имамо фазане, зечеве, препелице, дивље свиње, срнећу дивљач. Срнећу дивљач населили смо деведесетих година. Спустили су се и јелени, полако су почели и код нас да се насељавају. Имамо штету од дивљих свиња, срна, срндаћа, највише праве штету у малињацима. Има их много, сигурно пар хиљада јединики. У току једне сезоне одстрелимо око 70, 80 срндаћа по плану. Када је реч о срнама, то иде мало теже, јер је свима жао срна. Ипак, то морамо да рашчистимо да не би дошло до дисбаланса у природи. Имамо повремено вукове који гравитирају у Горњем и Доњем Дупцу, Каони. Њих одстрељујемо минимално, око две јединке, јер су они чистачи природе и помажу доста у чишћењу болесне дивљачи. Имамо проблема са зечевима, јер се користи много препарата, па је дошло до тровања, тако да су се они тек сада адаптирали – рекао је Ружић.
СТИГЛИ И МЕДВЕДИ
Њиховом територијом често се прошетају и медведи који су заштићене животиње. Веома често када се спусте у села направе штету, униште кошнице и поједу мед. Ипак, и наш саговорник је мишљења да први никога не нападају, све док не осете да су у опасности.
– На око 1.000 метара, имамо ловачку кућицу, па смо на камерама видели мрког медведа, он је распрострањен, јер се не лови, пошто је заштићен. Они су дошли са Таре, Златибора преко Краварице – каже саговорник „Чачанског гласа”.
Лов се може третирати и као спорт, забава, туристичка атракција, па се често могу искористити његови капацитети за привлачење туриста у одређена места. Баш тако је и у Драгачеву. Сви они коју дођу управо из овог хобија, имају прилику да уживају у дружењу, али и да пробају домаћу храну.
– Имамо и туристички део, долазе нам гости са стране. То је кренуло пре неколико година и још увек је актуелно. Странци долазе да пуцају трофеје, њима то представља задовољство. Долазили су нам Немци, њима је задовољство било да једу качамак, сланину, бели лук, да спавају у брвнари, не питају за цену. Хотеле, имају и у својој земљи, то им није занимљиво. Изменама закона сада је потребно више папирологије, потребне су дозволе, разне регистрације, па је компликованије него пре. Организујемо током године и два меморијала посвећена двојици момака који су трагично настрадали. Тада, такође, дође велики број људи – казао је наш саговорник.
Подстицаје који су намењени за развој ловства додељују и ресорно министарство и локалне самоуправе. На тај начин ловци обезбеђују све оно што је неопходно за развој ловства, очување и унапређење популација дивљачи, што не би могли из сопствених средстава или од чланарина.
– Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде сваке године кроз различите програме определи средстава за нас, као и локална самоуправа. Субвенције од општине највише смо узимали за куповину хране, а од министарства за доста тога, зависи шта коме треба, за набавку фазана, опреме, службена возила. То нам доста значи, јер имамо трошкове, имамо три запослена, два ловочувара и управника ловишта. Финансирамо се од чланарине, која мора бити пристојна, јер у супротном људи не би могли да је плаћају – рекао је Ружић и додао да нова политика утиче на пооштравање услова за добијање дозвола, што се одражава на бројност чланова.
Последњим Конкурсом за расподелу средстава за одрживи развој и унапређење ловства за 2025. годину, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде определило је укупно 138.800.000 динара. Од тог износа, 40.367.072 намењено је за завршетак пројеката започетих у 2024. години, док је 98.432.927 динара предвиђено за нове пројекте који ће се реализовати у ловној 2025/2026. години.
Средства су намењена као подршка активностима које доприносе одрживом развоју ловства, очувању и унапређењу популација дивљачи и њених станишта у Републици Србији. Подршка обухвата мере за повећање бројности и побољшање популационих карактеристика дивљачи, као и изградњу, опремање и унапређење ловних објеката и ловачких домова. Предвиђена су и средства за унапређење мониторинга дивљачи и станишта кроз набавку теренских возила, специјализоване опреме, хранива и медикамената, затим, спровођење стручних едукација у области ловства, као и подршку у виду субвенција за осигурање, дигитализацију процеса и унапређење информационих система у ловству.
Виолета Јовичић
