ЈОШ ЈЕДНА УСПЕШНА БЕРЗА ВИНИЛА У „СРПСКОМ ПАБУ“
„Сасвим мали круг нама довољно велик./ То је само наш свијет, наш приватни свемир./ Сазвијежђе смо кад се спојимо. /Један мали круг игле по винилу/ Довољан да ушутка тишину…“ (Масимо Савић – „Мали круг великих људи“)
Рокенрол није умро! Упркос томе што су га се одрекли многи, па и, чинило се, „заклети“ рокери. Још се пише његова историја! У музејске депое нису отишли ни грамофони, а ни плоче, мада су у неком периоду у гомилама остављани поред контејнера, попут многих ствари које је прегазило време. Тај „сасвим мали круг“ заљубљеника у музику, спремних да је, не само чују, него и слушају, успео је да „скине прашину“ са старих винила и докаже колико је вредно то мало чудо технике. Берзе плоча већ одавно нису новост, а показале су се као идеалне да се прошири то „сазвежђе“ музике, против све гласније „тишине“.
Показатељ је и „Јесења берза грамофонских плоча“, која је одржана прошле недеље, 28. септембра. Овај догађај је већ постао лепа традиција у „Српском пабу“. Више се не броје берзе плоча одржане у овом популарном чачанском кафићу. Сада већ буду и четири годишње. Свака наредна је увек бројнија и са богатијом понудом. И то је добар знак, потврђује Ненад Златановић, организатор и покретач идеје. Овог пута пристигло је петнаестак излагача – из Новог Сада, Београда, Крагујевца, Јагодине, Крушевца, Лазаревца, Горњег Милановца… Жељу да дођу у Чачак имали су и неки који су дан пре били на берзи у Скопљу. Али, овог пута берза је морала без њих због ограниченог простора. Истина, овог пута плоче су заузеле и башту кафића, јер је организаторима време било наклоњено.
– Нама се за сваку берзу јави велики број заинтересованих излагача из целе Србије. Знају да је Чачак град у коме се слуша добра музика и да увек влада велико интересовање за плоче. То није баш случај у другим градовима… После Београда и Новог Сада, можда смо највећи што се тиче берзе плоча. Овде је од отварања берзе у 9 сати било доста људи. Одмах знају шта хоће, распитују се где могу да набаве неку плочу које тренутно нема у понуди. И тако је све до 15 часова. Већ размишљамо како ћемо убудуће, јер сигурно је да су плоче све популарније. На прагу смо зиме, што је право време за плоче, за слушање, па и за куповину. Имали смо идеју можда и да буде на неком другом месту, али људи воле овај простор и навикли су да овде долазе – каже Ненад Златановић и одаје велику захвалност власницима „Српског паба“, Жани и Зорану Ненадовићу,
И овог пута музика и плоче избрисале су границе, у годинама, образовању, професији… У пролазу „хватамо“ разговор између „озбиљног“ господина и дупло млађег „колеге“, о музици, наравно. Ненад прича да у наш град редовно долази и неколико великих колекционара. Њихове колекције је тешко замислити, то су „вагони“ не само LP плоча, већ и синглова, од којих су неки прави раритети. Зато су и њихове цене за респект. Има плоча и за 500 динара, али има и оних које достижу више стотина евра. Неки колекционари чак на берзи продају плоче, које касније опет купе?! Једноставно, воле да дођу, разговарају, упознају сличне себи, открива нам Златановић:
– Музика је једини људски изум који спаја људе! Често се око плоча и музике сложе можда никад спојиве струке и професије.
„Српски паб“ је и овог пута био добар домаћин бројним излагачима, као и онима који су дошли у жељи да пронађу нешто посебно за своје колекције. Да купе или размене. Или, просто да тај недељни дан учине посебним, да се виде са „истомишљеницима“, размене добру енергију. Ако се још нађе нешто за себе вредно, још боље… А до краја ове године, најављују организатори, тако ће бити бар још једном – на истом месту, истим поводом.
Весна Тртовић
