Дисовизија – моћ песничке речи

Двориште Библиотеке засијало је младалачком енергијом у уторак, 29. априла, када се више од стотину средњошколаца окупило на „Дисовизији 2025” – поетско-музичком колажу који већ више од 15 година представља незаобилазни део Дисових свечаности. Први део вечери био је посвећен представљању поетске збирке „Осим шумског пожара” Симоне Дмитровић. Након тога, проф. чачанске Гимназије Ана Ранђић са својим ученицима Аријаном Софијом Тимотијевић, Наталијом Ћурчић, Матејом Бошковићем и гостом Николасом Гринвудом подсетила је публику на снагу песничке речи и на то „колико смо сви повезани у чудесној Песми, коју људи исписују сопственом крвљу, мастилом, корацима, муклом тишином или како год”.

Дебитантска збирка „Осим шумског пожара”, објављена као 43. наслов у оквиру угледне едиције „Токови”, након промоција у Београду и Горњем Милановцу, добила је и своју чачанску премијеру. Млада ауторка Симона Дмитровић, прошлогодишња добитница Награде „Млади Дис”, не само да је самоуверено ступила на песничку сцену, већ је направила и прве кораке у уредништву. „У издавачкој кући Граматик радила сам на избору из поезије Марије Чудине, једне од мојих омиљених песникиња коју сам читала још у средњој школи. Због ње сам, у ствари, заволела поезију. Тренутно припремам избор из поезије Весне Парун, чему се посебно радујем”, истакла је песникиња. Симона је у разговору охрабрила младе да пишу без обзира да ли ће своје стваралаштво поделити са широм публиком, или не. А њена поезија оставила је снажан утисак који су посебно дочарали ученици Гимназије Јован Новаковић, Сандра Ружичић, Наталија Ћурчић и ученица Економске школе Невена Стевановић који су казивали изабране Симонине стихове.

Ана Ранђић, ауторка концепта овогодишње „Дисовизије”, у уводном обраћању подсетила је да се у брзини савременог живота поезији често не оставља довољно простора. Ипак, баш сваког пролећа – упркос томе – Чачак слави Дисово. „Ове године имамо привилегију да чујемо новостасалу модерну генерацију”, поручила је професорка. Под мотом Стави свој живот у стихове (Владика Николај), чачански средњошколци стали су иза професоркине визије, а испред микрофона Аријана Софија, Наталија, Матеја и Николас, да уз топле аплаузе и снажан генерацијски осећај припадности изразе своје мисли, емоције и погледе на свет. За музичка интермеца био је задужен матурант Гимназије Лука Спасојевић, док је саставни део програма чинила и мини-изложба стихова, коју је графички обликовао библиотекар Владимир Симић.

Овогодишња „Дисовизија” показала је да поезија и данас има снагу да окупи, надахне и повежe – и младе и оне нешто старије – у простору где реч добија свој пуни смисао. Управо у томе лежи трајна вредност овог програма, у преношењу песничке искре и живој емоцији која траје и гради будуће ствараоце.