У ТОКУ ИЗРАДА ПРОЈЕКТА УРГЕНТНИХ РАДОВА
На вијадукту на обилазници око Чачка, опет је „ванредни“ режим саобраћаја. Већ више од месец дана возила могу да се крећу само средином коловоза једном саобраћајном траком, уз наизменично пропуштање, што је регулисано постављеним семафором. На стубовима је из године у годину све више пукотина. Након што је постављена одговарајућа сигнализација и знак за забрану саобраћаја за возила тежа од 12 тона, радници су обили малтер на спојевима носећих стубова са конструкцијом вијадукта. И ту се стало! У протекле две деценије више пута је рађена санација и реконструкција овог, не само за Чачак веома важног објекта, али, очигледно, то није много помогло.
С обзиром на то да на самом објекту, који се налазина државном путу IБ реда број 23, деоница Коњевићи – Чачак (Дракчићи) не постоји никакво обавештење, послали смо питања ЈП „Путеви Србије“, да ли су и који радови предвиђени на вијадукту. Оговорено нам је да је у току израда Пројекта ургентних радова за вијадукт на Обилазници око Чачка, који ће дефинисати хитне мере за санацију оштећења која су се појавила на стубовима вијадукта.
– Након израде Пројекта ургентних радова биће познат обим радова као и процена трајања радова. На вијадукту је на снази забрана саобраћаја за возила чија укупна маса прелази 12 тона. Саобраћај за возила чија маса не прелази 12 тона одвија се једном саобраћајном траком средином коловоза, са наизменичним пропуштањем возила, регулисан светлосном саобраћајном сигнализацијом. Алтернативни путни правац за возила чија укупна маса прелази 12 тона је деоница аутопута А2, петља Прељина – петља Паковраће. Режим саобраћаја ће бити на снази све до почетка извођења ургентних радова на мосту – стоји у одговору из овог Јавног предузећа.
Уз апел на све учеснике у саобраћају да поштују привремену саобраћајну сигнализацију и прилагоде брзину условима на путу, из ЈП „Путеви Србије“ наводе да ће током извођења радова јавност бити благовремено обавештена о режиму саобраћаја, без прецизирања времена када ће ови радови почети и бити завршени.
Чињеница је да су због редукованог режима саобраћаја на вијадукту свакодневно велике колоне, посебно у данима викенда и празника. Уз уобичајене саобраћајне гужве на готово свим градским улицама, сада су на њима и тешки камиони који се због забране вожње преко вијадукта преусмеравају на алтернативне правце. Многе улице су већ прилично оштећене. На питање да ли ЈП „Путеви Србије“ планира помоћ Чачку у санирању ових улица, нисмо добили одговор.
Подсећамо, прошле седмице је о овој теми говорио и Милан Бојовић, директор ЈП „Градац“. Он је рекао да су Град Чачак и ЈП „Градац“ веома заинтересовани за судбину вијадукта на обилазном путу око Чачка, али да локална самоуправа није упозната са конкретним планом санације. Питање вијадукта треба трајно решити и уколико је то могуће, постојећи објекат треба уклонити и изградити нови, рекао је Бојовић.
– Приликом сагледавања извештаја о стању моста указали смо на потребу и нашу жељу да се, уколико то буде могуће, изврши потпуно уклањање постојећег вијадукта и изгради нови, јер смо на примеру моста у Мрчајевцима видели да није било велике разлике између финансијских средстава, која су била потребна за изградњу новог и средстава која су била предвиђена за реконструкцију тог моста. Сматрамо да би питање вијадукта требало трајно решити…. Сва она места на мосту где се види арматура нису последица оштећења, већ је у питању уклањање материјала у циљу сагледавања стања арматуре на мосту. Тиме су се бавиле стручне, еминентне куће и ово решење које се огледа у ограничењу саобраћаја на 12 тона и наизменично пропуштање возила компликује ситуацију у граду. Будући да је затворена петља у Прељини очекујемо да питање вијадукта буде ургентно решено – истакао je Милан Бојовић.
Вијадукт на обилазници око Чачка (код Машинско-саобраћајне школе) грађен је средином седамдесетих прошлог века, тачије, од 1973. до 1976. године. Како је у августу 1975. писао лист „Хидроградња“ (предузеће које је изводило радове), водила се стална битка да се испоштују рокови. Поред падавина као главне сметње, „стални пратилац који је такође отежавао радове су подземне воде, што је на овом подводном терену стварало блато из кога су машине често морале да се ваде булдожерима. Због тога је морало да се на терен на коме се радило наспе око 1.000 тона шљунка…“.
В. Т./ В. С.
