„МАЛО” ПОЗОРИШТЕ КОЈЕ ИМА ДУШУ
Више од једног века даске које живот значе окупљају талентоване Милановчане и Милановчанке које кроз разноврстан репертоар публици приближавају велика дела наших и страних писаца. Таленат, дугогодишње искуство и предан рад глумаца оправдавају бројне награде и признања, смештени у малој позоришној сали. Глумци су поносни на своје старије колеге, поносни на све оно што је позориште доживело и преживело од давне 1894. године, када је Момчило Настасијевић, песник, драмски писац, професор књижевности, изводио драмске представе са својим вршњацима у Горњем Милановцу и околини. Још од тада сежу корени Милановачког позоришта.
– Позоришни аматеризам у Горњем Милановцу постоји више од 120 година, кроз разне видове организовања. Најпре смо постојали као дилетантско удружење, потом у окриву Удружења „Коста Абрашевић“, па као Аматерско позориште „Никола Поповић“ у оквиру Културног центра, да би од 2010. године, носило назив као данас. Једно смо од ретких аматерских репертоарских позоришта. Представе изводимо сваког четвртка, а на репертоару су разни жанрови и позоришни изрази. Крајем децембра, уводимо и дечије представе које се изводе током лета – рекао је Предраг Лошић, глумац.
Глумац Бранко Кнежевић, редитељ је Милановачког позоришта. У позоришту је још од гимназијских дана, а након прекида, када је поново обновљен рад овог позоришта пре око 18 година, прикључио се колегама. Сада је ту са њима да сваки пут све више и више изненади публику својим глумачким умећем, да знање и искуство пренесе на млађе колеге.
– Укључио сам се у ту причу мислећи да ћу се бавити само тиме да помогнем глумцима у проналажењу текстове које би играли, међутим, пошто нисмо имали довољно ни глумаца, ни редитеља, онда сам ушао за једну представу, па за другу и ето тако већ 18 година. Међу свим тим представама највише играмо Душана Ковачевића, пре свега, због квалитета текстова, али и због тога што су трајни у времену. „Професионалац“ сам очистио од локацијских места и имена, дао му неки универзалнији тон. Чини ми се да он може да траје 50 или 100 година, јер обрађује суштинске теме које нас све боле и дан-данас, а Душко је то написао пре 30, 40 година. Исто тако је и са „Маратонцима“ ту смо акценат бацили на насиље, управо зато што је Душко то нагласио као један од основних проблема у свом позоришном тексту, а онда и у филму. Ми смо се базирали на позоришном тексту који смо прилагодили нашим условима – рекао је Бранко Кнежевић, редитељ и глумац Милановачког позоришта.
Иако само наизглед мало, позориште у Горњем Милановцу зрачи посебном енергијом, у њему се играју вишеструко награђиване представе за које су и глумци овог театра добили бројна престижна признања.
– Ова сцена има 44 места и скоро сваки пут је до последњег места попуњена. Представа „Маратонци трче почасни круг“ изведена је 18 пута заредом и сала је сваки пут била пуна. За свој рад више пута смо награђивани, носиоци смо светског признања „Златна Ника“, имамо доста националних и међународних награда – истакао је Лошић.
Иако је за ових 120 година било и тешких дана, они лепи преовладавају. Кључ успеха овог „малог” театра је управо у томе што његови глумци својом инспирацијом и глумачким умећем привлаче гледаоце свих генерација.
– Трајати је лепо, поготову када на вас не обраћају пажњу, зато што на миру радите посао који волите и онда вам сваки аплауз или похвала од публике много значе. Када уђете у то да хоћете да трајете, да постигнете нешто, да направите резултат који ће да засени некога онда то обично оде неким кривим путем. Полако, уским стазама и све дође на своје место, односно, траје се – рекао је Кнежевић.
Занимљиво је да позориште функционише на основу добровољних прилога, услов је да гледалац позове, резервише место и у зависности од својих могућности остави новац, као неки вид награде.
– Дешавало се да нам дође цело одељење из Гимназије и да играмо представу бесплатно за њих, некада се дешавало да дође један гледалац када имамо пробе – каже Лошић.
– Публика нам оставља новац, али нам донесе и ракију, гибаницу, колаче, а то је најбољи одговор на оно што ми радимо – закључио је Кнежевић.
Сви глумци овог позориште су професионалци, а њихов рад у Милановачком позоришту исказ је љубави према њиховом граду и суграђанима.
Виолета Јовичић
