„СЕОСКЕ СЛАВЕ И ЗАПИСИ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЧАЧКА – СЕЛА НА ЛЕВОЈ ОБАЛИ ЗАПАДНЕ МОРАВЕ”
Монографија „Сеоске славе и записи на територији града Чачка – села на левој обали Западне Мораве“, аутора етнолога и антрополога Јелене Милићевић свечано је представљена у Галерији Народног музеја у Чачку. Овај пројекат подржало је Министарство културе Републике Србије.
Како је ауторка истакла, ово је наставак прошлогодишње монографије у којој се говорило о обичајима у селима са десне обале Западне Мораве, односно, селима подно планине Јелице. Тема другог издања монографије односи се на обичаје у селима: Врнчани, Соколићи, Доња Трепча, Прислоница, Горња Горевница, Љубић и Вујетинци.
– Оно што је занимљиво, јесте разноликост обичаја који су забележени од Спасовдана до почетка Апостолског поста, када су обележене литије у ових седам села. Литије се обележавају од Спасовдана до почетка Петровог поста. Овај период године разликује се у зависности од тога када те године пада празник Васкрсења Христовог, односно Васкрс – рекла је Јелена Милићевић, мастер етнолог-антрополог.
За разлику од крсних слава, које су распоређене највише у зимско доба године, обетине се обележавају у топло време, од касног пролећа до ране јесени. Једна од разлика је то што се тада у цркву не носе славски колач и жито, у кући се не пали славска свећа, али су присутни други обичаји карактеристични само за ту светковину. Неизоставни део прославе су и сеоске литије које чине мештани који са свештеником у поворци носе црквене крстове у поље. Тога дана, обредна поворка сачињена од мушких чланова сеоског домаћинстава полази кроз село од цркве или главног записа, носећи иконе, крстове и барјаке. Иако се свих седам села налазе на територији града Чачка, обичаји су различити, па за свако место има нешто што је карактеристично, а представљено у монографији.
– Литије се обележавају окупљањем целе заједнице и спровођењем магијског круга око села, такође, обави се и колективни опход села. У том опходу забележена је колективна молитва код сваког записа, али и колективна гозба. Кључна тачка сваке сеоске славе, односно, обетине је запис, стабло у природи, које представља храм у природи – истакла је Милићевић.
Управо ово је начин да се баштини културно наслеђе нашег народа, сачувају обичаји и пренесу на будуће генерације. Према речима Зорана Рајичића, директора Центра за неговање традиције, овај пројекат уз подршку Министарства културе биће настављен и наредне године.
– Традиција није чување пепела, него преношење ватре. Овај пројекат за који ми очекујемо да ће бити једна озбиљна научна студија коју ће Јелена у будућности објавити, представља наставак свих наших активности и онога што је циљ Центра за неговање традиције, а то је чување традиције, обичаја и културе српског народа. Обичај обележавања литија вратио се тек око 1990. године, дакле, 40 година није било литија. Данас то све више узима маха и надам се да ће се омасовити у селима где их нема – рекао је Рајичић.
Промоција монографије „Сеоске славе и записи на територији града Чачка – села на левој обали Западне Мораве“ одржана је у Вујетицима и Доњој Трепчи.
У програму у Народном музеју учествовали су: глумац Иван Перковић, који је рецитовао песму Добрице Ерића „Зрнце сна”, протојереј Драган Сарачевић и Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку.
Виолета Јовичић
