НА 34. МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА НАГРАЂЕН ФИЛМ „АСУРЏИЈЕ“
На 34. Међународном фестивалу етнолошког филма у Београду, под слоганом „Са колена, на колено“, у категорији домаћих филмова награђен је филм „Асурџије“, аутора и продуцента Снежане Шапоњић Ашанин, чачанског етнолога. Режију и сценарио за филм урадила је Милица Бајић Ђого, за камеру је био задужен Божидар Станојевић, а за монтажу Марко Драгојевић. Према речима ауторке, за Међународни фестивал етнолошког филма било је пријављено око 1.000 филмова из читавог света, а само 19 је ушло у ужу селекцију за приказивање. Фествал је трајао пет дана. Филмови су приказивани у Етнографском музеју и Југословенској кинотеци. Стручни жири, који су чинили еминентни чланови, донео је одлуку да филм „Асурџије“ добије прву награду у категорији домаћих филмова.
„У селу Доње Ланиште код Јагодине мештани су се одувек бавили гајењем шевара који је погодан за израду асура. Некада се готово читаво село бавило овим старим занатом. Данас се израдом предмета од асура бави још дванаест занатлија. Село и његова околина богати су квалитетним шеваром који расте слободно у мочварним пределима. Од дугих танких тракастих делова ове биљке на вертикалним дрвеним разбојима ткају се асуре од којих се касније израђују разни употребни предмети. Производи се продају на вашарима широм Србије. Производи асурџијског заната данас се одлично прилагођавају потребама савременог човека“, наводи се у пропратном каталогу 34. Фестивала етнолошког филма у Београду.
Режију и сценарио филма „Асурџије“ потписује Милица Бајић Ђого, дугогодишња уредница у РТС, аутор бројних емисија, серија и документарних филмова. Током свог рада бавила се темама из области културне баштине Србије, нематеријалног наслеђа, образовања, природног наслеђа и екологије… Ауторка и продуценткиња филма Снежана Шапоњић Ашанин, чачански етнолог, бави се нематеријалним културним наслеђем. Потписник је многих монографија и етнолошких филмова. Руководила је пројектима из музејске и педагошке области и објавила више од педесет стручних радова.
– Идеја да снимимо филм „Асурџије“ настала је пре десет година, када сам била на терену у селу Старо Ланиште, у општини Јагодина. Чула сам да постоји село где се већина становништва бави традиционалним старим асурџијским занатом. Прича је заживела када смо радили номинације за упис појединих заната на листу нематеријалног културног наслеђа. Упознала сам се са старим асурџијама и њихов занат ми се веома допао. После десет година сам поновила теренско истраживање. У оквиру пројекта „Заштита традиционалних заната“, који је подржало Министарство културе, 2024. године сам започела нов истраживачки подухват. Посетила сам све асурџије у том селу, разговарала са њима, снимила видео материјал, од припреме и обраде сировина, до финалног производа – започиње причу за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин.
У селу Старо Ланиште и у околним местима расте шевар који је погодан за обликовање асурџијских производа.
– Асура је асоцијација за простирке за плажу које су углавном произведене од вештачког материјала. Међутим, асуре које се производе у Старом Ланишту су од шевара, од биљке која расте у барама, у мочварама, висока и до два и по метра, а бере се у летњим месецима. Шевар се суши на пољима, па се лагерује на таване, у затворене просторије. Потом се љуска у листиће, у дуге траке и тако се припрема за ткање. Тка се на вертикалном разбоју, у две нити. Некада су се овим занатом бавили више мушкарци, међутим, данас се подједнако баве и жене, почев од сетве, па до израде финалног производа – објашњава Шапоњић Ашанин.
Етнолог наглашава да је асурџијски занат одржив, а то се показало и у кризним, двехиљадитим годинама, када су се људи враћали овој вештини као додатној заради.
– Данас се овим занатом баве готово све генерације. Мештани овог села су веома сложни, једни другима помажу у изради асура. Постоје и они који израђују уникатне предмете, као и играчке за децу. Углавном, традиционалан производ је асура. Оне се најчешће користе за летњиковце, за прозоре, односно за осенчавање просторија, али и као подне простирке. Асура је добра против електромагнетног зрачења, а сматра се да има веома лековита својства. Управо је ту будућност овог заната, с обзиром на то да људи желе што квалитетније и здравије да живе – каже Снежана Шапоњић Ашанин.
Н. Р.
Фото: Архива саговорнице
