У ХОЛУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ У ГУЧИ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА, КАО ВАЖАН ДЕО ЗАНАТСКЕ УМЕТНОСТИ
Изложба „Куварице, мање збори…“ свечано је отворена 16. децембра, у холу Културног центра општине Лучани у Гучи. Настала је као плод сарадње Културног центра општине Лучани у Гучи са Завичајним музејом из Параћина, Народним музејом из Зајечара и Народним музејом из Чачка. Жеља ауторки изложбе, Тијане Пешић, Сузане Антић и Снежане Шапоњић Ашанин је да публици представе један веома важан сегмет занатске и домаће уметности и радиности, али и да подсете на време када је центар окупљања породице била кухиња и када је њена срећа и благостање био највећи дар. Изложбу, као и пројекат „Куварице – допринос одрживом развоју нематеријалног културног наслеђа“, подржало је Министарство културе Републике Србије. Изложбу је отворио Вујадин Милошевић, директор Народног музеја у Зајечару.
Ауторке изложбе „Куварице, мање збори…“, Тијана Пешић, Сузана Антић и Снежана Шапоњић Ашанин, желеле су да представе куварице западне, централне и источне Србије, као веома важан део некадашње домаће радиности, али и кухињу као место породичног окупљања. У холу Културног центра општине Лучани у Гучи изложено је 30 куварица пресликаних на велике паное. Етнолози у својим збиркама чувају највредније експонате овог дела текстилног покућства, обрађују и систематизују. Ауторке су желеле да публици представе мали део онога што се чува у депоима музеја.
Одувек је домаћица желела да улепша простор свог дома, а посебну пажњу је посвећивала кухињском простору као месту где је она проводила највише времена. Кухиња је и у традиционалној српској култури место где се породица окупљала, а поред припремања хране и обедовања, и место где се разговарало, договарало и васпитавало.
– Потреба за украшавањем зидова породичног дома настала је крајем 19. и почетком 20. века, прво у градским, а потом и у сеоским срединама. Стуб породице је била домаћица, жена која је неговала и васпитавала децу и припремала храну за читаву породицу. Сходно томе, куварице су се налазиле у кухињи, која је била место окупљања породице. Поред тога што су имале улогу да заштите зидова, оне су својим живим бојама и везеним мотивима украшавале простор дома. Куварице су се углавном постављале изнад шпорета на којима се припремала храна, али и на другим погодним местима кухињских зидова. Куварице, односно, мустре су у наше крајеве стигле из Холандије, Аустрије и Немачке, прво су се уселиле у Војводину која је тада била под аустроугарском монархијом, а касније су се преселиле и јужно од Саве и Дунава. Између два светска рата су биле јако популарне – каже за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја Чачак.
Куварице су се углавном везле на трукованом платну, а памучан конац је најчешће био црвене или плаве боје, мада је било и оних које су везене у више боја. Платно је било у белој боји, такође, од памука. Трукерке су биле задужене за израду мустри (шаблона), без којих масовна израда комплексног веза не би била могућа. Њихова вештина била је кључна за преношење мотива, наглашава саговорница „Гласа“ и додаје:
– У многим градовима су постојале трукерке које су пресликавале и продавале мотиве са куварица, на основу којих су домаћице везле. Данас је све мање професионалних трукерки, куварице се пресликавају и на друге начине, кашиком, на стаклу или преко индига. Труковање је служило за преношење главног мотива, односно слике, док је други део био текстуални, као пратећи елемент. Текст је најчешће био поучног или шаљивог, смешног и забавног карактера и није увек био обавезан део, па тако на неким куварицама потпуно изостаје. Везиље су често комбиновале мотиве са две или више куварица – каже Снежана Ашанин.
На куварицама су се најчешће могли видети извезени орнаменти кухињске атмосфере, у којој је све било беспрекорно, лепа и уредна домаћица, најлепше посуђе, богата трпеза, пуно цвећа. Приказани су и елементи са лепо декорисаним посудама за воду. Ту су и мотиви из природе, а често су представљени момци и девојке у баштама. На веома лепе поруке указују и мотиви који приказују елементе хришћанске религије и молитве породице пре обеда, навела је наша саговорница.
Изложба „Куварице, мање збори…“ биће приказана у Параћину и Зајечару, али и у музејима градова који буду желели да куварице представе својој публици.
Н. Р.
Фото: Културни центар општине Лучани у Гучи
ВЕОМА СНАЖНЕ ПОРУКЕ
„Натписи на куварицама носе веома снажне поруке. Кратке су и јасне, исписане везом по писму или пуним везом, углавном плавим или црвеним памучним концем. Натписи носе поруке о љубави и верности између мужа и жене, о вредноћи домаћице и њеној улози у стварању и очувању породичне хармоније. Често из порука сазнајемо о потреби и значају уредности и хигијене, о труду домаћице да припреми што укуснију храну. Могу се прочитати и шаљиве, али веома мудре поруке, које су можда имале циљ да опомену, али и да односи у породици буду што хармоничнији. Поруке су углавном исписане/ извезене писаном или штампаном ћирилицом. Избор поруке је зависио и од места на којем ће куварица бити окачена изнад шпорета, кухињског стола или умиваоника“, написано је у пропратном каталогу изложбе „Куварице, мање збори…“.
