ЈОШ ЈЕДНА ПРВА НАГРАДА УЧЕНИКА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ ПАВЛА ТОМИЋЕВИЋА
Павле Томићевић, ученик првог разреда Средње музичке школе у Чачку, на одсеку за клавир, из класе професорке Весне Јањић, освојио је прву награду (са 98 поена) на Међународном фестивалу „Амадеус“ у Београду. Још једна прва награда у низу бројних била је повод за разговор са младим талентованим пијанистом.
– За мене је музика животно опредељење и даћу све од себе да једног дана постанем добар и ваљан пијаниста, на понос мојој породици, професорима, пријатељима и мојим суграђанима, Чачанима! – нагласио је Павле.
Вуковац Основне школе „Вук Караџић“ Павле Томићевић определио се за Музичку школу „Др Војислав Вучковић“, коју дели само ограда од претходне, односно определио се искључиво за професионални свет музике. У Основној музичкој школи његова наставница је била Магдалена Поповић, а сада, у Средњој школи, са професорком Весном Јањић наставља да ради и учи предано. Прва награда на недавно одржаном Међународном фестивалу „Амадеус“ у Београду, само је још једна у низу бројних. У последње три и по године освојио је седам првих награда, једну другу и две треће, на такмичењима у Крагујевцу, Ужицу, Врњачкој Бањи, Нишу, Београду…
– Свака награда је подстрек и надахнуће за нове успехе, као и потврда да се уложени труд, време и посвећеност увек исплати на више нивоа – каже Павле за „Чачански глас“.
Млади пијаниста је одрастао у породици у којој је музика основ свега, његов отац је гитариста, а мајка вокални солиста.
– То су професије мојих родитеља, од њих сам наследио слух, тако да је било природно да се упустим у свет музике. Срећан сам што су ме уписали у Музичку школу. Недељом смо ишли у Цркву на литургију. Још док сам био мали, родитељи су уочили да су на мене црквена звона снажно деловала, па су морали код куће да их опонашају певајући. Где год би путовали, доносили су ми мала звона којима сам се занимао. За пети рођендан сам добио прави бубањ, јер сам показивао таленат за ритам и чак сам ишао на часове код нашег Александра Алемпијевића. Једнога дана мајка ме је одвела у Музичку школу да је разгледамо и ја сам био под утиском. Клавир је победио од свих инструмената који су ме привлачили – прича Павле, наглашавајући да је музика за њега космос…
Талентовани пијаниста воли разне жанрове, али највише ужива у класичној музици:
– Просто сам уронио и не могу да се наслушам тих предобрих дела, композитора. Волим Баха, Шопена, Рахмањинова, не могу се ни набројати, јер је сваки од њих оставио неизбрисив траг у времену. Од савремених пијаниста волим Григорија Соколова, Данил Трифонова, руску школу…
Иако је, можда, још увек рано за планове, Павле жели да упише и заврши музичку академију, да буде пијаниста. Поставио је циљеве за које верује да их може остварити. А његов таленат, рад и досадашњи резултати потврђују да су његове жеље реалне.
И поред разних уметничких интересовања, млади пијаниста је веома посвећен и спорту.
– Из хобија помало компонујем. Имам један одличан програм на компјутеру у ком правим аранжмане на поп мелодије, то ме забавља. Волим и баскет, мада морам да чувам прсте, тренирам карате… Имам времена за све, јер похађам само Музичку школу. Захвалан сам родитељима што ме нису форсирали да упишем и Гимназију, иако сам био вуковац у основној школи. Ја сам се определио за музику – искрено прича Павле Томићевић, наглашавајући своју љубав према будућој професији.
Породица, професори, пријатељи и Чачани се већ сада веома поносе младим пијанистом!
Н. Р.
Фото: Архива саговорника
ВАНСЕРИЈСКА НАДАРЕНОСТ
– Са Павлом сам почела да радим ове школске године. Већ од првих часова је било јасно да сам у класу добила дете вансеријске надарености, не само за музику, већ за широко интересовање за уметност и напредовање у сваком смислу. Он пуно чита, истражује и упознаје се са стваралаштвом различитих композитора, не задовољава се само школским, задатим програмом. Једном речју – уметник. Када имате таквог ученика, пред вама је задовољство музицирања, али и својеврсна обавеза сопственог напредовања и узрастања, превазилажење навикнутих, уобичајених образаца. Заједничко узрастање. Заиста имам привилегију што могу да будем део Павловог одрастања и напредовања као пијанисте, али и као човека – рекла је за наш лист Весна Јањић, професор клавира у Музичкој школи „Др Војислав Вучковић“.
