У Школи за основно и средње образовање „1. новембар“ много је новина. Због повећаног броја ученика, а самим тим и недостатка простора настава је по први пут организована у две смене. Реновирана су два кабинета, а ускоро би требало да буде постављена покретна степенишна платформа, како би сви ученици могли да дођу и до учионица и кабинета на спрату…
У овој школској години ШОСО „1. новембар“ похађаће укупно 93 ученика. Према речима директора Александра Николића, у односу на претходну годину, то је повећање за око 12 одсто. Како описује Николић, то је као кад би нека школа добила још један разред, јер особеност ове установе је да се часови и активности спроводе кроз индивидуалан и рад у малим групама. Многи ученици користе услугу лични пратилац. Такође, велики број ђака путује до школе из околних села и насеља, из Лучана, Горњег Милановца, па чак и из Ивањице. Све то је наметнуло потребу да се простор и настава прилагоде броју и потребама ученика.
– То је и разлог што смо увели две смене. Прва почиње у 8, као и раније, а друга од 12 часова. Ученици обе смене могу да користе продужени боравак, пре или после наставе. Прилагодили смо логопедски и кабинет за сензорно-моторну интеграцију, као и део за продужени боравак. У томе су нам помогли бројни донатори, којих је, заиста, све више – рекао је Николић и додао да за рад са децом са различитим сметњама у развоју много значи и то што у Школи раде дефектолози различитих усмерења, а свој допринос дају и други запослени, укупно око њих педесет.
„СЕНЗОРНА СОБА“
„Сензорна соба“ добила је већи простор са новим елементима. Обично деца на првим часовима долазе у простор за сензорне интеграције, како би се регулисала њихова чула, односно, довела „у нормалу“, објашњава дефектолог Весна Марковић Чегањац и додаје да су сензорне собе намењене за ђаке од предшколског до четвртог разреда основне школе.
– У школи ради пет индивидуалних наставника. Сваки сагледава дете из свог аспекта и ради процену. У односу на потенцијале ученика правимо индивидуалне планове, како бисмо побољшали њихове капацитете, оснажили их за даљи образовни процес и они били што успешнији у томе, што је и циљ наше школе – рекла је Весна Марковић Чегањац.
ОБУКА ЗА „ТЕРАПИЈУ УМЕТНОШЋУ“
Захваљујући пројекту који су осмислили запослени у ШОСО „1. новембар“, преко програма „Еразмус +“ група запослених ће учествовати на обуци „Терапија уметношћу у инклузивном образовању“, која се, крајем ове или почетком следеће године, организује у Португалији. Међу њима је и Ана Секулић, наставница стручних предмета.
– Циљ ове обуке је да помогнемо ученицима да развију бољу способност комуникације и свој начин изражавања. Обука ће помоћи и наставницима, да стекну нова искуства, а ова терапија смањује могућност „емоционалног сагоревања“. Уједно, допринећемо да се направи мрежа сарадње са колегама, у циљу размене искуства и знања – рекла је Ана Секулић.
ПОКРЕТНА ПЛАТФОРМА…
И дугогодишњи проблем недостатка лифта ускоро би требало да буде решен. Наиме, локална самоуправа требало би да са 2,8 милиона динара финансира куповину и уградњу степенишне платформе, значајне за ученике који користе инвалидска колица или имају моторичке сметње.
Директор Николић је захвалио свим донаторима који су помогли да се простор што боље адаптира и уреди за потребе ученика. Такође, захвалност је упутио и Школској управи Моравичког округа на разумевању специфичности и потреба Школе „1. новембар“, као и на веома корисним саветима.
У први разред ове године у ШОСО је уписано девет ученика. У две предшколске групе је једанаест ђака… За све ђаке-путнике локалне самоуправе обезбеђују новац за превоз. Али, то није потпуно решење, јер родитељи морају сами да организују превоз својој деци. То често није могуће, нарочито када путују из удаљених села, Прањана, Дружетића… Према речима директора Александра Николића, има назнака да ће се и овај проблем решити и да ће бити обезбеђен организовани превоз за већину ученика.
Све активности и догађаји значајни за Школу и ученике могу се пратити и на инстаграм страници: soso1.novembar.
Весна Тртовић
АРТ ТЕРАПИЈА
У Школи „1. новембар“ до сада нису користили „арт терапију“. Сликарство, вајарство, музика и друге креативне форме изражавања у третману користе се у свету скоро пола века, у циљу побољшања менталног, физичког и емоционалног стања. Овај вид психотерапије је веома успешан у „откривању“ потенцијала и креативних ресурса човека, а доприноси и развоју позитивних особина које могу помоћи у суочавању са проблемима и њиховом решавању.
