Водити рачуна о здравој исхрани и навикама, није само питање тренда. Мада се може рећи да је и то допринело да посебно млади све више размишљају колико калорија и кад уносе у свој организам. Међутим, чини се да су они у мањини, јер како истраживања показују, данас сваки пети школарац има проблема са килограмима. За савет стручњака се обично јаве или пред нека славља или кад се то одрази на здравље. Како живети здраво, а јести квалитетно, како се може лако и једноставно водити рачуна о исхрани, као и другим сличним темама, разговарали смо са Соњом Никачевић, која већ две деценије ради у Чачку као нутриоциониста-дијететичар.
Стомак се на руском језику каже живот и управо ова стара, словенска реч јасно показује колико је важно шта и колико једемо. Саговорница „Гласа“ каже да је основа целог организма дигестивни тракт, а храну ваља схватити и као лек.
– Здрава исхрана не подразумева само једну намирницу. Током дана морамо уносити намирнице из свих седам група, како би наш организам био задовољен свим нутријентима који су нам неопходни за нормално функционисање и рад. Разноликост продразумева унос воћа, поврћа, млека и млечних производа, меса, рибе, јаја, хлеба, житарица, здравих уља и шећера… Не елиминише се ниједна намирница без неког разлога. Једино код одређених дијагноза и терапија се искључују или смањује количина неких намирница – наводи Соња Никачевић и додаје да свака група има своју улогу за наш организам и здравље.
Њена препорука су хладно цеђена уља (никако рафинисана) – маслиново, кокосово, уље из коштица грожђа… Ова уља треба искључиво користити у сировом стању, не за пржење, печење, јер се тако повећава количина калорија, а постаје и штетно! – истиче Соња Никачевић.
На питање да ли су потрошачко друштво и разноликост понуде на тржишту допринели развоју лоших навика, па и прекомерног уношења хране, она одговара да су у основи проблема глава и очи! Људи, наиме, често не слушају своје тело! Неке нездраве намирнице што се више конзумирају, тело их све више тражи, постаје зависно. Одвикавање је као од алкохола и цигарета. Нема смањићу, данас ћу мало мање… Од таквог става нема много користи, говори саговорница на основу свог богатог искуства.
Раније су јој долазили, углавном, због корекције тежине. Последњих година то се драстично променило. Све више јој се обраћају они који имају здравствене проблеме – са штитном жлездом или инсулинском резистенцијом, хиперлипидемијом (повећан холестерол, триглицериди), хипертензијом или проблеме са дигестивним трактом… Она примећује и да све више деце пати од вишка килограма.
– Некада је била опаска да ће се дете растом извући и да ће ти килограми нестати. Али то је погрешно. Чим се примети да дете има плус пет килограма, одмах се мора реаговати. Иначе ће доћи до гојазности, што повлачи друга хронична обољења. Статистика показује да је свако пето дете у Србији гојазно, код којих је BMI (Body Mass Index) преко 30. То је заиста велики проценат. А највећи проблем је што родитељи не реагују на време, већ мисле да ће се то решити када прође пубертет, да ће дете само схватити. Ипак, то врло ретко бива – упозорава она.
Истина је да храна може много тога да реши, али не преко ноћи… Да треба да скинемо кило-два, сетимо се пред одмор и летовање. Или, уочи неких весеља, када треба обући свечану, по обичају, одећу уз тело. Инстант-дијете никада нису добро решење.
– Ништа није на кратке стазе. Дијете се раде према дијагнози и терапији коју одређује лекар-специјалиста. А режим правилне исхране је нешто сасвим друго. Једе се све, само умерено, уравнотежено, избалансирано и прилагођено личним потребама. За решење и најједноставнијег здравственог проблема, као што су масноћа у крви или повишен крвни притисак, мора се бити на режиму минимум три месеца како би се стање средило. Исто је ако неко жели да скине неколико килограма. Али, ако је реч о 15 и више килограма, то је дугорочан процес. Минимун шест месеци, па и дуже – каже Соња Никачевић.
Промене у исхрани морају пратити и промене у начину живота. Она саветује да, пре свега, одредимо своје приоритете, а у врху треба да нам буде здравље. Треба учити да нам то буде животна потреба. Живимо брзо, као да свима фали времена за себе, занемарујемо значај превенције. Када дође до здравственог проблема, питање је како и шта радити. Није нерешиво, али је знатно теже, психички и физички. Зато треба живети тако да до тога не дође.
Весна Тртовић
ПРЕПОРУКА ЗА ИДЕАЛАН ДНЕВНИ РИТАМ
Предлог нутриоционисте-дијететичара Соње Никаћевић је да доручак буде пун угљених хидрата. Најбољи избор су каше које сами припремамо (не куповне, готове), у које можемо додати доста воћа. Предност треба дати сезонском воћу. Они који се баве тежим пословима или имају веће физичке активности, било у теретани или на радном месту, морају јести протеински богатији доручак (јаја, пршута…).
За обе ужине увек предлаже свеже или коштуњаво воће (једна јабука или шака бадема).
За ручак је обавезна супа или чорба и кувано јело, али водити рачуна о коришћењу уља и количини. Она препоручује динстање намирница на води, уз зачине, а тек када је јело готово, може се додати неко хладно цеђено уље. Вечера мора бити обавезна, али што једноставнија и мања количина – комадић меса уз салату; два барена јајета и парадајз или комад сира уз салату. И то не после 19, 19.30.
Између сваког оброка мора бити размак од два, три сата. И без брзе хране, грицкалица и сокова, који најчешће само „збуњују“ наша црева и доводе до нагомилавања масти.
Уз то, потребан је квалитетан сан, као и најмање 1,8 литара течности (најбоље обична вода или незаслађен чај). Томе треба додати још физичку активност од 45 до 60 минута дневно, ко шта воли и може – шетња, теретана, фитнес, игра уз музику… Помаже и менталном и физичком здрављу.
