О Николи Тесли и његовим генијалним изумима којима је задужио човечанство много се зна. Ипак, ова тема и даље изазива знатижељу, не само у стручним круговима. Подједнако јединствен, занимљив и слојевит је и његов живот који је обликовао личност тешко појмљиву за обичан људски ум. Овај мање познат аспект српског генија Јелена Градимир покушала је да прикаже кроз визуелно-наративну изложбу „Тишина струја“, која је отворена прошлог петка, 12. септембра, у чачанском Културном центру, у организацији Програма за децу и младе. Истог дана у великој сали Ивана Алексић, уредница овог програма, приредила је панелни разговор са ауторком изложбе, кроз који се могло још много тога сазнати и наслутити.
Како је и најављено, реч је о „инспиративној и мотивационој изложби која, уз ретке биографске податке, открива наличје једне импозантне личности“. Кроз двадесетак панела, обједињених насловом „Свет ти не мора веровати“, ауторка је направила хронолошку синтезу Теслиног пута, од раног детињства у родном Смиљану до одласка у Америку. Сваки панел има одговарајући назив, попут „Нико није рекао да ће бити лако“, „Самопоуздање се гради“, „Снага је у рањивости“, „Дарови(та) окружења“, „Ко жели – нађе начин“, „Значај критичког мишљења“…
– Ова изложба посматрача побуђује на једну емоцију. Свако може да се препозна у наглашеним наративима и нађе личну рефлексију у свом животу. На неки начин, подстиче и указује на универзалне вредности које сви треба, не само да усвојимо, већ да их живимо. Надам се да ће овај инспиративни карактер изложбе имати леп одзив како код деце, тако и код одраслих – рекла је ауторка.
За назив изложбе изабрала је синтагму „Тишина струја“, јер је желела да укаже да је читав Теслин пут био интроспективан и да је одјекивао „тишином“ у чијем међупростору су се рађале идеје:
– Из те тишине избија светлост… Сваки слајд који сам навела има и подржавајућу Теслину реченицу, оригиналну из његове аутобиографије коју је 1919. године у шест наставака писао за Electrical Ehperimenter магазин. Кроз те рефлексије може се видети да је пут једног генија био компликован и тежак, да представља низ успеха и падова. То се стално смењивало у његовом животу, а посебно у веома компликованом детињству у коме је он налазио унутарњу снагу… То је пут превазилажења изазова – рекла је Јелена Градимир, по професији мастер инжењер грађевинарства, али су њена интересовања разнолика. Пише, слика, бави се јапанским икебанама, дизајнирањем веб сајтова, сарадница је Теслине научне фондације, од које је за ову изложбу добила интернационално признање „Теслину медаљу“ („Tesla Spirit Award”) „за допринос очувању лика, дела и заоставштине Николе Тесле и Теслиног народа“…
За њу је истраживање о Тесли било изазов, јер је желела да провери да ли је истина све оно што се може чути и прочитати о њему, његовим изумима и животу… Емотивно Јелену је највише дотакла прича о периоду Теслине зависности од коцкања, када је запао и у коцкарске дугове. Мајка је имала велики допринос да Тесла превазиђе овај порок. Наиме, дајући му новац рекла му је: „Иди и уживај, што пре изгубиш све што имамо, биће боље“.
– Тесла њој приписује свој проналазачки дар. Иако никада није ишла у школу, Ђука је унапређивала домаћинство разним изумима које је сама правила… Од оца Милутина, свештеника, наследио је говорнички дар, а сам Тесла наглашава да је отац утицао на развој његовог критичког мишљења још у најранијем добу. Отац му је задавао вежбе, попут погађања облика, налажења неправилности, понављања опширних реченичних склопова, па и погађања туђих мисли…
Тесла је још као дете имао халуцинације, због којих је осећао и физички бол. Али је успевао да их контролише. Са њима се борио замишљајући нове живе слике из окружења. Из тога се покренула и машта, што је такође била вежба ума:
– Касније је успевао да читав експеримент осмисли у својој глави, па и да га тестира. Свео је губљење времена на нулу. Он је тврдио да је сваки експеримент који је тако изнео био перфектан… Тесла је у својој аутобиографији навео три тешке болести у свом животу. Прва је била 1870, после завршетка реалне гимназије, затим 1973. после више реалне у Карловцу и трећа у Будимпешти. Све три су имале везу са прекретницама у његовом животу… – испричала је, поред осталог, Јелена Градимир. Занимљиво је да је лек од прве болести нашао у читању, посебно романа Марка Твена, са којим се 25 година касније упознао у Њујорку и постао пријатељ…
Панел дискусији присуствовао је велики број чачанских основаца и средњошколаца. Могли су видети и јединствени Плави портрет Николе Тесле (Vilma Lwoff-Parlaghy, 1913.). То је једина слика за коју је Тесла позирао, а сам је омогућио плаво осветљење.
Весна Тртовић
ПУТ ДО ЊУЈОРКА
Изложбу „Тишина струја“ Јелена Градимир приказала је прво у свом родном Смедереву. Чачак је друга станица, а трећа би требало да буде Њујорк, тачније, изложба ће бити приређена за традиционалну Конференцију о Тесли у хотелу „Њујоркер“, у коме је Тесла провео последњих десет година живота и у коме је умро. Јелена Градимир најавила је наставак ове изложбе, који ће обухватити његов живот у Америци. Изложба у чачанском Културном центру траје до краја септембра.
