Пољопривреда је једна од најзанчајнијих привредних делатности којом се бави становништво Драгачева, и земљорадња и сточарство заступљени су у великој мери на овом подручју. Плодно земљиште један је од главних предуслова за гајење воћа и поврћа, пре свега, малине и кромпира. Стара домаћинства годинама уназад се баве пољопривредом и то им је, углавном, примаран посао од кога живе. Последњих година промена климе и временске неприлике током летњих дана утичу у мањој мери на производњу и квалитет пољопривредних производа у брдско-планинским пределима у односу на равничарски крај. У Ртима, захваљујући повољним климатским условима и конфигурацији земљишта створени су добри услови за за развој пољопривреде, посебно воћарства, сточарства и нешто мање узгоја кромпира, док је село Крстац познато по производњи малина, чијих засада је све више последњих година.
Ово су све одлични предуслови за улагања у пољопривреду Драгачева. Поред тога што Влада Републике Србије сваке године кроз субвенције улаже велика новчана средства у пољопривреду, када је реч о помоћи пољопривредним произвођачима не заостаје ни локална самоуправа.
Из буџета општине Лучани у 2024. години за пољопривреду опредељено је 58 милиона динара, што је за три милиона више него 2023. године. Константно повећање новца опредељеног за те сврхе из године у годину много значи пољопривредницима.
– Општина Лучани у 2025. години издвојила је 60 милиона динара за мере подршке пољопривредницима, што је за локалне оквире велика цифра. Мера за коју се највише аплицирало ове године је набавка машина, уређаја и опреме за наводњавање, затим, машине за транспорт (приколице) и пробно испитивање ископа/бушења бунара за наводњавање – рекла је Станка Тодоровић, шеф одсека за пољопривреду.
Како је и сам драгачевски крај погодан за бављење различитим гранама пољопривреде, тако су прилагођени и програми подршке пољопривредницима. Локална самоуорава се труди да субвенцијама обухвати све оно што је потребно људима како би производња била успешна.
– Програм подршке покрива различите аспекте као што су набавка механизације, животиња, хране за стоку, противградне мреже, осигурање животиња, опрема за пчеларство. Оно што је ново у овој години је подстицај за пробно ископавање бунара за наводњавање где Општина Лучани покрива 80 одсто трошкова до 300.000 динара – казала је саговорница „Чачанског гласа”.
Адекватне субвенције дефинитивно су један од начина стимулације да млади људи остану на селу и баве се пољопривредом, што значи опстанак села.
– На подручју општине Лучани пољопривреда је основна привредна грана, а већина домаћинстава се у мањој или већој мери бави неком врстом производње. Управо зато свака подршка значи много, а нарочито за младе пољопривреднике и оне који желе да започну или прошире производњу. Захваљујући подстицајима које обезбеђује наша општина, многи су успели да уведу савременију опрему, повећају приносе и унапреде квалитет својих производа. То доприноси развоју локалне економије и останку младих људи на селу. Наш циљ је да сваке године повећавамо средства и да програме прилагођавамо стварним потребама произвођача – истакла је Тодоровић.
Активно спровођење мера Владе Републике Србије и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде доводи до раста производње и оснаживања пољопривредника, а доприноси и јачању економије.
– Мере подршке које пољопривредници у Србији могу да остваре деле се на три основне групе. Прву чине директна плаћања, која обухватају субвенције по хектару, подстицаје по грлу стоке, регрес за гориво, семе и ђубриво као и премије за млеко. Другу групу чине мере руралног развоја, кроз које се финансирају инвестиције у механизацију, изградњу и опремање фарми, хладњача и пластеника, као и програми за младе пољопривреднике. Трећу групу представљају посебне мере, међу којима су ИПАРД програми и пројекти који доприносе одрживом развоју села и усклађивању домаће производње са европским стандардима. Општина Лучани активно прати ове државне програме и сопственим буџетом додатно подржава пољопривреднике, чиме значајно доприноси развоју локалне пољопривреде – навела је наша саговорница.
Виолета Јовичић
