СПАЉИВАЊЕ ЖЕТВЕНИХ ОСТАТАКА НА ЊИВИ ОСИРОМАШУЈЕ ЗЕМЉИШТЕ
ПЛИТКО ЗАОРАВАЊЕ СТРЊИШТА – НАЈБОЉА МЕРА
Иако смо недавно имали освежење и за који степен ниже температуре, сада је нашу земљу поново захватио талас тропских врућина, па управо због тога није на одмет да се још једном упути апел пољопривредницима да не пале жетвене остатке на својим њивама, првенствено због повећане опасности од наглог ширења пожара. Све надлежне службе су овог лета учестало упозоравале грађане да не пале ватру на отвореном, јер у овом периоду године то може бити погубно. У свим објављеним саопштењима је јасно наведено да је спаљивање стрњишта законом забрањено и кажњиво, јер се карактерише као кривично дело изазивања опште опасности. Међутим, као и сваке године, и даље на подручју наше земље, па и у чачанском крају, има пољопривривредника који, упркос бројним апелима, не одустају од спаљивања стрњишта, не схватајући да на тај начин, осим што угрожавају људе и материјална добра у случају ширења ватре, дугорочно гледано наносе и несагледиву штету сопственој производњи.
Иако се из године у годину води све гласнија кампања у којој се истиче да жетвене остатке не треба спаљивати, изгледа да су сви наведени аргументи и даље недовољни да би се ова врло опасна и штетна навика у потпуности искоренила. Управо због тога, у овом тексту желимо да још једном скренемо пажњу пољопривредницима да спаљивање стрњишта не доноси ништа добро. Како наводи саветодавац Милан Дамљановић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, осим што је опасно и законом забрањено, спаљивање жетвених остатака на њивама је изузетно штетно, јер осиромашује земљиште и дугорочно повећава трошкове производње.
– Током прошлог месеца су на подручју читаве Србије регистровани бројни пожари на сеоском подручју који су проузроковани паљењем стрњишта. Пољопривредници најчешће налазе исприке да је до пожара дошло због трактора, електро-мреже или неких других разлога, али је сасвим евидентно да их није било у толикој мери све док није завршена жетва јечма и пшенице. Паљење стрњишта је неко лоше наслеђе од наших предака који су неговали такву праксу. Иако се често организују предавања на ту тему, ова појава се тешко искорењава и због тога користим прилику да нагласим да се спаљивањем жетвених остатака уништава биолошка структура и активност земљишта у ораничном слоју, што је нанадокнадив губитак. На нашем терену и онако имамо огромно смањење количине хумуса у земљишту због изузетно интензивне производње, закишељавања земљишта и бројних других узрока. Спаљивањем стрњишта додатно се уништава биолошки материјал на површини земљишта, па се онда чудимо што су нам земљишта све неплоднија. Да бисмо зауставили даље деградирање земљишта, неопходно је да се под хитно прекине лоша пракса спаљивања жетвених остатака на њивама – објашњава Дамљановић.
Наш саговорник наводи да спаљивање стрњишта има низ негативних последица које доводе до дуготрајног деградирања земљишта, посебно ако се изводи сваке године. Паљењем жетвених остатака се развијају високе температуре које убијају корисне микроорганизме земљишта, кишне глисте и друге ситне животиње које су важне за равнотежу и стварање хумуса и због тога је најбоље и најправилније да се стрњишта после жетве одмах плитко заору:
– Одмах након жетве, наравно, уколико то временски услови дозвољавају, најбоље је да се стрњишта одмах плитко заору и да се после неких двадесетак до месец дана, када се појаве корови, обави третман тоталним хербицидима ради уништавања вишегодишњих коровских биљака и то је агрономски најправилнија и најбоља мера. Постоје комбајни који уситњавају жетвене остатке, а након тога следи њихово плитко заоравање и такав поступак се зове љуштење стрњишта. То је најделотворније решење и добар начин да се земљиште припреми за јесењу обраду. Заоравањем се побољшава и водни режим земљишта, тако што се ствара растресит слој на површини оранице који спречава испаравање влаге. Препорука је да се земљиште одмори до пролећне сетве, јер није пожељно да се на истој парцели сеју озиме стрнине, пре свега, због плодореда.
Дамљановић напимиње да има ратара који остављају жетвене остатке на њиви до касне јесени или почетка зиме, па тек тада обављају обраду земљишта, што је, такође, погрешно, јер такозвано „љуштење“ стрњишта треба почети одмах после обављене жетве и уситњавања жетвених остатака. Иначе, уситњене жетвене остатке ратари би требало правилно да распореде по површини, па тек онда да их унесу у земљиште плитким заоравањем. На тај начин се у земљиште уноси органска материја и поправљају његове особине. а истовремено се провоцира и ницање семена корова ради његовог делотворнијег уништавања каснијом обрадом. Захваљујући љуштењу стрњишта основна обрада земљишта се касније обавља много квалитетније.
Примећено је, такође, да се код наредног усева смањује принос уколико се љуштење стрњишта обави само месец дана после жетве, а посебно ако се сачека јесен. Важно је упозорити и на расипање семена корова, што повећава његову бројност, па је најбоље решење да се плитко заоравање стрњишта обави одмах након жетве.
В. С.
Фото: Архива саговорника
