ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ИСТОРИЧАРА САЛИХА СЕЛИМОВИЋА
„…Ни с ким историја није направила такву шалу као с нама. До јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије“… („Дервиш и смрт“, Меша Селимовић)
Чини се да ове речи Хасана, јунака романа „Дервиш и смрт“, о свом народу, и данас имају исту тежину и значење. Па и осећања су слична за многе муслимане са ових простора. Као што његов презимењак, велики писац Меша, није имао дилема о свом пореклу, нема је ни Салих Селимовић. Професор и историчар, рођен у Босни, већи део живота везао је за Србију, тачније за сјенички крај и Стару Рашку, како и сам зове ову област. Он је Србин муслиманске вероисповести. Представљање његове књиге „Срби муслимани и њихов идентитет“ у Међуопштинском архиву, у уторак, 19. августа, на велики празник Преображење Господње, привукло је велику пажњу Чачана. Поред аутора, о књизи је говорио Борисав Челиковић, историчар и уредник у „Службеном гласнику“. Разговарали смо са Селимовићем непосредно пре промоције.
Са питањем идентитета муслимана на овим просторима и данас се лута и манипулише. Ипак, највећи број зна своје порекло и корене, тврди Селимовић. То је један од мотива који га је определио за расветљавање истине, засноване, каже, на документима и доказивим историјским чињеницама:
– Наши муслимани дуго лутају између онога што би хтели да јесу и онога што нису… И поред лутања у идентитету, највећи део наших муслимана, сад Бошњака, мање-више знају своје порекло. Што је најважније, задржали су језик, а дуго времена су и ћирилицу држали као своје писмо, све до аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Задржали су и разне народне обичаје који и данас постоје. Сада је опет лутање, па се покушава са бошњаштвом, по други пут, да се то питање дефинитивно реши. Али, има још пуно тога што људи не прихватају и не разумеју. Пуно радова сам радио на тему идентитета муслимана, али не целовито. Сада сам урадио књигу у којој сам покушао да дам одговор. Како ће бити схваћено и прихваћено, то је ствар публике, стручне и шире. Али, ту су документа, докази, објашњења која се могу проверити. Изнео сам чињенице које говоре истину, доказиву и проверљиву. Па коме како одговора…
Он је још у гимназијским данима, а после и као студент, схватио да се ћутњом брани неистина. Није хтео да одбаци своје корене и порекло, што је један од мотива његовог вишедеценијског истраживања:
– Никоме не треба бранити да вјерује у шта хоће. Али огромна већина наших муслимана је српског порекла. Били су хришћани, и то највише православци. Било је и оних католичког порекла, нешто Албанаца и Хрвата, али врло мало у односу на број муслимана српског порекла… И то су чињенице које су ми давале снагу да се бавим овом темом, да је презентујем, изнесем у јавност, да не остане да „спава“ у неким књигама и библиотекама и да не купи прашину по архивима. Увек има различитих мишљења, има и неслагања са мојим радом, наравно. Али, увек кажем, нека докажу друго – образложио је аутор књиге коју је прошле године објавила „Српска књижевна задруга“.
Посебан изазов у истраживању био је период аустроугарске окупације, чије се лоше последице, сматра Селимовић, и данас осећају. Он је истакао да је све до окупације велики број муслимана одлично знао кога је порекла, али је Аустроугарска водила систематску пропаганду и политику удаљавања од српског етничког идентитета.
Кроз најновију књигу желео је да осветли пут од исламизације до данашњих дана. Обухватио је и период пре доласка Османлија. Навео је у свом делу шта су о овој теми говорили страни и домаћи аутори, користећи релевантну литературу и архивску грађу. Али као посебно незаменљив извор наводи разговоре са људима.
– Старије генерације, са којима сам имао срећу да разговарам и то бележим, хоће да кажу истину, нису много оптерећени дневном политиком. Могу да кажем да сам задовољан на неке наше људе који су схватили значај овог рада, па су ми помагали и финансијски – да одем у архиве и музеје, да штампам књиге, на чему им захваљујем сваком приликом… Битно је да вјерујемо у једног Бога. Можемо да се окрећемо како хоћемо, али се, ипак, Њему обраћамо. Трудио сам се да урадим нешто у интересу свих нас, да знамо ко смо, шта смо, одакле смо, а онда ћемо знати куда идемо – порука је Салиха Селимовића који је у представљеној књизи писао и о богумилима, крстјанима, Цркви босанској, стећцима, предисламској традицији у Старој Рашкој и Босни, Светом Сави и муслиманима, о томе како су се муслимани изјашњавали до последње четвртине 20. века…
В. Т.
ПОПУТ ДОН КИХОТА
Више студија и монографија које је Салих Селимовић објавио у последње две деценије, прожима и тема националног идентитета муслимана, указао је на промоцији у Чачку историчар Борисав Челиковић:
– Ово је тема о којој се не прича, а Салих Селимовић о њој говори деценијама. Он се, као и Дон Кихот, супроставио ветрењачама, да докаже оно што јесте. То доказује тако што се свих ових година са невиђеном енергијом бори са онима, који су му с једне стране сународници, а који га оспоравају. Тиме оспоравају сопствени идентитет. Ово је сизифовски посао и треба га подржати, јер је Салих Селимовић један од ретких који то прихватају и говори о томе, упркос невиђеним притисцима од сународника или суграђана… – рекао је, поред осталог, Челиковић, уредник у „Службеном гласнику“, наводећи и све друге књиге Селимовића о питању идентитета муслимана.
ПОТИЧЕ ОД ВУЈОВИЋА ИЗ СТАРЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ
Салих Селимовић је рођен у Тешњу 1944. године. Основно и гимназијско образовање завршио је у родном граду, а факултет у Сарајеву. До пензионисања је радио као наставник и директор у Кладници код Сјенице… До сада је објавио сто стручних и научних радова у зборницима, аутор је 19 књига. Учесник је многих домаћих и међународних научних скупова. Поред исламизације југословнеских простора, значајан део опуса везан је за демографију и миграције становника.
– Својим радовима Селимовић покушава да разреши многе табу теме и недоумице, а посебну пажњу посветио је процесу исламизације, пореклу, хришћанским традицијама муслимана… Редовни је члан Матице српске, члан Развојне академије Србије и члан Удружења књижевника Србије. За свој научни и стручни рад добио је бројна признања – рекла је поред осталог Лела Павловић, директорка Међуопштинског архива у Чачку.
Салих Селимовић је на промоцији говорио и о свом пореклу. Од Вујовића је из Старе Херцеговине, славили су Аранђеловдан. Према неким подацима до којих је дошао, ислам су примила два брата око 1650. године.
