Породица Капларевић из драгачевског села Милатовићи већ две деценије успешно се бави воћарством. На површини од шест хектара убирају плодове разног воћа. Упркос лошим сеоским путевима и проблемима са електричном енергијом, Зоран Капларевић труди се да одржи домаћинство, борећи се за континуитет и квалитет у производњи.
– Раније сам се бавио велепродајом воћа и поврћа у Краљеву, а онда сам одлучио да се вратим на дедовину и полако сам почео да се бавим производњом воћа. У посао смо укључени сви, тиме се највише бавимо супруга и ја, ћерке студирају у Београду, али су ту да помогну када год могу – рекао је Зоран Капларевић, воћар из Милатовића.
Управо због климе и веома често неповољних услова, раног мраза, суше, Зоран Капларевић се одлучио за производњу више сорти. Засадио је и воће које није толико карактеристично за њихов крај и производња им иде добро.
– Први сам овде засадио нектарину и брескву, имам доста јабука, имамо шљиву, купину, у мањим количинама малину, вишњу, трешњу, крушку. Бресква и нектарина успевају добро, међутим, клима се мало променила, па највише на воће утичу пролећни мразеви. Бирао сам позније сорте, јер када људи избацују из хладњача, ја се појављујем на тржишту са свежом робом. Робу сада пласирамо искључиво на домаће тржиште. Раније је један део ишао у извоз, али сада су све виши критеријуми и не уклапамо се. Имамо среће када је реч о купцима, доста њих сам задржао из претходног посла – рекао је Капларевић.
Некатегорисани сеоски путеви у Горњем Драгачеву, како каже наш саговорник нису на завидном нивоу, напротив, то је један од разлога зашто се млади не задржавају у селу.
Наш саговорник страхује и да ће управо из тог разлога све мање долазити купци. Становници Горњег Драгачева, скоро током читаве године муче муку са снабдевањем електричном енергијом, последице тога трпе кућни апарати, роба складиштена у хладњачама, што ствара додатне трошкове.
– Велики нам је проблем како купац да дође до нас. Људи не желе да уништавају своја возила да би дошли до нас, без обзира на квалитет робе, јер су путеви прилично лоши. Такође, ми свакодневно идемо лошим путевима, мислим да локална самоуправа мало више треба да обрати пажњу на то, јер тај проблем није само код мене, него свуда. Тачно је да сада имамо ауто-пут, али ни то нам не значи много, ако не можемо доћи до њега, јер су нам сеоски путеви лоши. Проблем са струјом ни дан-данас није решен, робу чувам у хладњачи, онда морам да укључујем агрегат, а то су додатни трошкови. Тиме се бавимо само када падне снег, када дође до проблема, а линије су непрокресане, за то свакако постоји решење – прича наш саговорник.
Према речима Капларевића, заједничком сарадњом мештана и локалне самоуправе села могу поново заживети као некада.
– У мом окружењу овим послом се углавном бави моја генерација, деца не верујем да ће се задржати овде. Чиме да их задржимо? Живимо у лепом крају, ту живе и раде озбиљни произвођачи, али нико од младих ни не покушава да подигне или покрене производњу, пре свега, због лоших путева и проблема у снабдевању електричном енергијом. У селу имамо доста објеката које треба средити, мештани би се организовали, удружили, дали новац, али када се некоме обратимо, они кажу да је то отишло у стечај, да је у процесу и тако је годинама. Имамо доста идеја, организујемо манифестацију за Божић, вратили смо Ивањдански сабор 7. јула, и све то из сопствених средстава. Не бисмо имали где да се окупимо да није људи који су приватно направили Ловачки дом. Ми желимо да средимо село, да уредимо центар, да деца остану овде, али нам треба подршка и помоћ од локалне самоуправе – каже Капларевић.
Улагањима у путну инстраструктуру улаже се у будућност, у опстанак мањих места и месих заједница. Драгачево, део Србије који има доста капацитета за бављење пољопривредом, али и за развој сеоског и других видова туризма, може напредовати реконструкцијом дотрајалих путева, јер они више неће бити препрека како за живот становника, тако и за долазак туриста.
Виолета Јовичић
