Драгачево, опевана и добро позната област у Западној Србији, позната по планинама које је окружују и рекама које кроз њу протичу, манифестацијама, културно-историјским споменицима, квалитетном кромпиру, малини, гостопримству домаћина.

Чист ваздух, богата културна и споменичка баштина, природне лепоте, манифестације умногоме утичу на развој сеоског туризма у Драгачеву. Етно- домаћинства пружају одличне услове за истински одмор на селу. Последњих година до експанзије сеоског туриза и отварања нових објеката, довео је велики број људи који се све чешће одлучује да своје слободно време проведе у природи овог краја.

– Сеоски туризам је у експанзији у последње две године у Србији, управо зато што људи који живе у већим градовима имају жељу да оду у неке мирније делове у којима могу да шетају, да време проводе у природи, али и да могу да поједу здрав оброк. Зато се и пропагира склоп сеоског туризма са производњом хране у домаћој радиности, која се пропагира као органског порекла. Драгачево свој туризам заснива на руралном туризму, па самим тим смештајни капацитети налазе се у сеоским домаћинствима, као и у домаћинствима у централном делу варошице. У центру варошице налази се једно од највећих туристички домаћинство угоститељског типа и то је домаћинставо „Удовичић“ које има капацитет 27 преноћишта по дану. У близини, у Котражи налази се сеоско домаћинставо „Павловића конаци“ у Коражи, са базенима, одвојеним конацима, које нуди и храну, то је једно од највећих сеоских домаћинстава. Домаћинставо Ане Станишић бави се сеоским туризмом, али и производњом хране у свом домаћинству. На тај начин промовишемо здраву исхрану, активни туризам и миран одмор. Имамо велика домаћинства у Велесу, Бјелици, а ничу и нови објекти савременог типа, такозване куће са А формом – казала је Алекнсадра Митровић, директорка Туристичке организације „Драгачево”.

Сеоска домаћинства широм Драгачева веома су популарна, пре свега, у току лета када се у драгачевској варошици одржавају „Хајдук фест“ и Сабор турбача. Љубазни и гостопримљиви Драгачевци сваког госта дочекају и испрате са осмехом, а оно у чему туристи посебно уживају свакако су домаћи специјалитети припремљени на традиционалан начин, али и домаћи производи које домаћини искуључиво праве од воћа и поврћа из својих башта и воћњака. Велики број домаћинстава има обезбеђене и смештајне капацитете, чиме комплетирају своју понуду.

– Највише гостију има током трајања манифестација „Хајдук фест“ и Сабор трубача. Сезона креће на пролеће, имамо активни туризам, пуно обележених пешачких стаза на планини Јелици. Сезона почиње у априлу, а њен јек завршава се у октобру. Скоро сва сеоска домаћинстава која нуде смештај, нуде и драгачевски доручак, то су наша домаћа јела, припремљена на традиционални начин од домаћих производа – рекла је Митровић.

Село Доњи Дубац сматра се зачетником сеоског туризма на овом подручју, прва сеоска домаћинства са понудом смештаја у сеоском амбијенту и домаћом храном, такође, и у селу Каона још осамдесетих година прошлог века мештани су почели да користе и на прави начин усмеравају све предуслове које имају за развој туризма. Једно од омиљених излетишта за локално становништво, али и госте је језеро Голи камен у селу Вучковица. Језеро представља значајан потенцијал за развој излетничког и риболовног туризма. По богатој историји познато је и село Горачићи, Музеј Горачићке буне смештен је у центру у непосредној близини школе и Цркве Рођења Пресвете Богородице, која је 1981. године проглашена спомеником културе. Један део територије Овчар Бање, такође, припада општини Лучани, па је то још један од разлога зашто се све више туриста одлучује да посети овај крај. Незаобилазна атракција су и манастири Овчарско – кабларске клисуре. Оно што ће у наредним годинама засигурно допринети развоју туризма у овом делу Западне Србије свакако су бројни инфраструктурни пројекти, путеви и добар прилаз селима, путеви до манстира, видиковаца.
Министарство туризма и омладине кроз бројне пројктне активности и субвенције подржава развој сеоског туризма. На исти начин становништво стимулишу и локалне самоуправе.

– Улагања у туризам остварују се кроз државне и локалне субвенције одобрене кроз пољопривреду. Такође, углавном за реконструкцију, санацију и адаптацију објеката у руралном туризму, Министарство туризма и омладине одваја велики новац кроз бесповратна средстава, али такође, постоји и део који Министарство субвенционише дуги низ година за која домаћинства могу конкурисати – навела је Митровић.
Оно што ће у наредним годинама засигурно допринети развоју туризма у овом делу Западне Србије свакако су бројни инфраструктурни пројекти, путеви и добар прилаз селима, путеви до манстира, видиковаца. Један од најзначајнијих пројеката је иградња ауто-пута „Милош Велики”, најзначајније саобраћајнице која повезује Моравички и Златиборски округ.
Виолета Јовичић