На седници Парламента привредника Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа, одржаној 16. априла у компанији „Металац“ у Горњем Милановцу, на основу свеобухватне анализе свих важних параметара у пољопривредној производњи оцењено је да је 2024. за нашу пољопривреду била изузетно тешка година. Како је један од основних задатака Парламента привредника да покреће иницијативе за унапређење привредног амбијента и отклања препреке у пословању, на седници су препоручене и одређене мере за превазилажење проблема са којима се пољопривредници Моравичког и Рашког округа суочавају.
Пољопривредна производња на подручју Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа одвија се највећим делом на индивидуалном пољопривредном земљишту. Према подацима Пописа пољопривреде из 2023. године, на подручју Моравичког и Рашког округа регистровано је 54.199 пољопривредних газдинстава која обрађују 189.180 хектара земљишта. Како је наведено на седници Парламента привредника одржаној у Горњем Милановцу, основне карактеристике пољопривредне производње на подручју Моравичког и Рашког округа су: уситњеност поседа, стара домаћинства, застарела механизација, недовољна примена агротехнике, недостатак новчаних средстава, неорганизованост производње, ниска акумулација, као и дугогодишње смањење сточног фонда. Подаци последњег Пописа пољопривреде су показали да су на том подручју најразвијенији: воћарство, повртарство, ратарство и сточарство, а најзначајнији извозни производи малина и јабука.
На седници у Горњем Милановцу је закључено да је 2024. за пољопривреду била година која је донела нове проблеме.
– Протеклу годину у пољопривреди карактерисале су екстремне суше, пораст цена пољопривредних производа, репродукционог материјала, средстава рада и услуга у пољопривреди. Поред неповољних временских прилика, примарној пољопривредној производњи на руку нису ишли ни услови тржишта. Цене пољопривредних производа у откупу су пале у односу на претходну годину, тако да нису могле да испрате цене пољопривредног репроматеријала. Веће губитке су претрпели произвођачи радно интензивних култура, где се захтева ангажовање великог броја људи. Неизвесна геополитичка ситуација у свету и даље има велики утицај на тржишне чиниоце, као и висока инфлација – истакла је за „Чачански глас“ Горана Танасковић, руководилац ОЈ Чачак РПК Моравичког и Рашког округа, резимирајући закључке одржане седнице. Она је, такође, додала да проблем радне снаге у пољопривреди и даље остаје актуелан, при чему треба имати у виду и висину дневница ангажованих радника. Проблем радне снаге је посебно био изражен у воћарству, јер су произвођачке цене у тој области биле ниже у поређењу са претходном сезоном, што је обесмислило воћарску производњу у прошлој години и учинило је неисплативом.
ПОВЕЋАНЕ ПОВРШИНЕ ПОД ВОЋЊАЦИМА
Како је наведено на конститутивној седници Парламента привредника РПК Рашког и Моравичког управног округа, захваљујући Попису пољопривреде који је у нашој земљи спроведен 2023. године, дошло се до тачних података о површинама под воћњацима, како укупним, тако и по воћним врстама. Укупне површине под засадима воћака у Србији, са изузетком јагоде, износе 196.129 ha, што је у односу на 2018. годину, када је било 182.923 ha, за 13.206 ha више, што значи да се годишње подизало око 2.201 ha.
Воћарство је једна од најзначајнијих грана пољопривреде којом се бави велики број становника и остварује највећи приход у структури извоза пољопривредно-прехрамбених производа. Међу десет извозних производа налазе се три до четири воћне врсте, пре свега малина, јабука и вишња, а појединих година и купина. Укупне површине под јагодастим воћним врстама у 2023. години износиле су 39.853,1 ha и чиниле 19,6% укупних површина под воћем у нашој земљи. На првом месту по површинама у групи јагодастог воћа, извозно веома важна воћна врста за Републику Србију је малина, која заузима 9,16 % укупних површина под воћним врстама. Боровница је у експанзији у последњој деценији, са извозно оријентисаном производњом. Од 2021. године, од када се води евиденција за боровницу, површине под овом воћном врстом расту и у 2023. години надмашују површине под јагодом и купином. Остало јагодасто воће (рибизле, аронија) за сада су симболично заступљене.
– Малина је водећа воћна врста по вредности извозa, од укупно извезених количина преко 98% малине се извезе као смрзнута. Са територије РПК Моравичког и Рашког управног округа извезено је малине у вредности од 33,5 милиона евра (учешће од четири одсто у укупном извозу), а у поређењу са претходном годином извоз малине је опао за осам одсто. Србија је на трећем месту у Европи по површинама под малином са 18.625 ha (ФАО, 2022.). У Србији је регистровано укупно 168 извозника смрзнуте малине, а ово воће се извози у Француску и Немачку. Сталне промене извозних и откупних цена малине отежавају пословање у овој грани привреде – истакла је Танасковић.
За подстицање развоја воћарства, на седници у Горњем Милановцу предложене су следеће мере: подизање засада воћа у одговарајућим агроеколошким условима, прилагођавање технологије воћних врста, сорти и подлога насталим климатским условима, подстицање подизања засада са савременим технологијама (противградне мреже, фертигација, заштита од позних пролећних мразева, подизање ветрозаштитних појасева), подстицање подизања засада перспективних воћних врста и интензивирање производње коштичавих и језграстих воћних врста, побољшање квалитета садног материјала, подизање хладњача и прерађивачких капацитета у појединим регионима, занављање механизације, повећање броја осигураних воћних засада. Такође, предложено је да се у пољопривредним школама и на факултетима повећа удео практичне обуке и побољша трансфер знања од стручних лица и служби до произвођача. Међу препорученим мерама је и подстицање очувања породичних газдинстава са воћем, као и њихове техничке опремљености у циљу унапређења пословања.
СТОЧАРСТВО И ДАЉЕ СТАГНИРА
Вишегодишње пословање у тешким економским условима, нарушени паритети, сушне године са лошим приносима и нерешавање вишегодишњих проблема довели су до продубљивања кризе у свим гранама сточарства. Инсистирање на мултидисциплинарном приступу у решавању проблема је изостало, парцијално су се решавали проблеми, што је довело првенствено говедарство и свињарство у веома незавидан положај. У товном говедарству је број грла све мањи, а у свињарству је дошло до драстичног смањења броја крмача и товних грла. Вишегодишње одустајање од примарне сточарске производње је потврђено и самим резултатима последњег Пописа пољопривреде, закључено је на скупу у Горњем Милановцу.
В. С.
