Доброчинство је свакодневица у Колу српских сестара „Надежда Петровић“. Чачанке предвођене председницом, неуморном Бојаном Јакшић, дочекују истовремено и оне који пружају и оне који примају. Посебну радост чланице-волонтерке осећају када се у њиховим просторијама, у Улици цара Лазара, зачује дечија граја и када најмлађи даривају своје вршњаке. Прошлог уторка, 18. новембра, прво су их посетили запослени из вртића „Чудесна шума“, који су донели пакете одеће, обуће, играчака, књига за малишане… Прикупили су их деца и њихови родитељи. Само што су волонтерке разврстале ствари, у посету су стигли ђаци ОШ „Др Драгиша Мишовић“ у пратњи Милене Торбице и Иване Јовановић. Донели су део онога што су за Коло припремили током традиционалног „Месеца хуманости“.
На Бојанином лицу је нескривена радост. Прича „Драгишинцима“, ученицима седмог разреда, о томе како је и зашто настало Коло српских сестара, о великој Надежди Петровић, о мисији хуманости која није прекинута више од сто година. Они слушају пажљиво, а када је њихова Ивана стигла аутом са стварима, са лакоћом праве „ланац“ руку.
У ОШ „Др Драгиша Мишовић“ већ деценију, сваког новембра организују „Месец хуманости“. Поводом јубилеја имају посебан слоган „Десет година срцем за друге“. Све што су донели у Коло, намењено је за поклон-пакете које чланице већ припремају за новогодишње и божићне празнике.
– За сада смо донели гардеробу и играчке. Биће још оваквих донација, јер скупљамо слаткише, конзервирану храну, брашно, школски прибор, средства за хигијену… Наши ђаци се радују „Месецу хуманости“. И они и колеге унапред питају када ће почети акције и шта могу да донесу. Децу на овај начин учимо доброчинству, да буду солидарни, да њихово мало неком пуно значи – прича Ивана Јовановић, педагог у ОШ „Др Драгиша Мишовић“.
За јубиларних десет година организују у школи и једну посебну акцију – сваког четвртка на великом одмору је хуманитарна продаја колача. Једни доносе од куће то што су са родитељима спремили, а други купују, а новац ће бити уплаћен за неко дете коме је то потребно за лечење.
– Поносни смо што у нашем граду имамо Коло српских сестара, са којим имамо дивну сарадњу свих ових година. Са Бојаном се лако договоримо о свему – кратко каже Ивана.
Окружена младима, Бојана наглашава да јој много значи што зна да Коло српских сестара има своју будућност.
– Ближе се празници. Не треба да дозволимо да се очи неке деце обоје тугом. Спремићемо пакете као и свих ових година за њих и њихове породице. У томе ће нам помоћи привредници, вртићи, основне и средње школе – најављује Бојана Јакшић и апелује на све који могу да допринесу – да ови поклони буду што богатији.
Весна Тртовић
Фото: В. Т./ ОШ „Др Драгиша Мишовић“
ХУМАНОСТ НЕ ПОЗНАЈЕ ДАЉИНУ
У чачанском Колу српских сестара, чији је рад пре двадесетак година обновила Бојана Јакшић, има и оних који већ одавно не живе у Србији, али кад год је хуманост потребна, са лакоћом премосте даљине. Међу њима је и Вера Новаковић, која живи у Италији. Слала је помоћ Чачку и Србији и за време бомбардовања, поплава, земљотреса… Ту је и кад некоме треба помоћ у лечењу, да нађе лек и пошаље га веома брзо, прича Бојана.
Следеће године у Чачку ће бити одржан Сабор Кола српских сестара Србије, региона и дијаспоре. Очекује се долазак великог броја чланица ових добротворних друштава из целог света. Наравно, и свих оних хуманих Чачанки које свој завичај нису заборавиле.
ПЛЕМЕНИТОСТ СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА
Доброту коју је као дете осетила у чачанском Колу српских сестара ни тридесетогодишња Кристина Василијевић никада није заборавила. Сада долази да помогне као волонтерка:
– Имала сам можда пет година када је нас шесторо мајка довела код наше Бојане. Облачила нас је, хранила, увек помагала. Захваљујући помоћи Кола средили смо и опремили кућу. И данас своје двоје деце учим да у животу мораш другима да помогнеш, не тражећи ништа заузврат. Кад год могу, дођем у Коло да им помогнем и на неки начин се одужим за њихову доброту – каже Кристина.
